Демографски губици Југославије у Другом свјетском рату износе 1.685.000 људи према званичном извјештају од 26. маја 1945. године, односно 1.706.000 према каснијем извјештају. Ове бројке представљају укупан демографски губитак, који укључује људе свих националности, убијене или умрле усљед рата.

Ови подаци су током доба раста национализма у СФРЈ постали предмет контроверзе. Сама Југославија је током свог постојања дошла до два различита податка о броју жртава тако да то није помогло у коначном завршетку расправе о броју погинулих током Другог свјетског рата.

Први озбиљнији рад је био у прољеће 1947. године, и радио га је проф. др Владета Вучковић, који је радио у Савезном заводу за статистику. Користећи резултате из пописа 1921. и 1931. године, као и демографске статистике околних земаља, он је у кратком року дошао до броја од 1,7 милиона људи демографског губитка. Демографски губитак означава колики је пад становништва послије одређеног догађаја, у односу на очекивани број. У себи, осим погинулих, садржи и повећану смртност, смањени наталитет, као и емиграцију.

Оно што се чини као логичан подухват, јесте да се попишу имена страдалих. Било је покушаја да се то уради одмах послије рата, али је прави посао урађен тек 1964. године у „Поименични попис жртава Другог свјетског рата“. Он је направљен за потребе ратне одштете, и није публикован четврт вијека. На себи садржи списак од скоро 600.000 лица, а процјена је да још око 20 до 30 % није уписано. Осим тога, сарадници окупатора такође нису уписани, процјена је да их има још око 200.000. Процјене СЗС су биле да је око 1,1 милиона убијених, а да је демографски губитак преко 2 милиона. Сљедећи озбиљнији радови су били тек крајем 1980-их. Два статистичара, Србин Богољуб Кочовић и Хрват Владимир Жерјавић су на основу званичних података до 1940. године као и пописа из 1948. Процјене по Кочовићу су 1,985 милиона демографски губитак, а 1,014 милиона број погинулих, док је по Жерјавићу 2,022 милиона демографски губитак, од чега 1,027 милиона погинулих.

Ово су три најозбиљнија рада на ову тему. Наводи се више цифара, која је од њих тачна? У ствари, све три анализе су због статистичке грешке врло близу. Број погинулих је у опсегу 1,014 до 1,1 милиона, при чему је мања бројка реалнија. Демографски губитак износи око 2 милиона, при чему треба имати у виду да је у том броју и неколико стотина хиљада људи (Нијемаца, Италијана) који су исељени послије рата, чиме за сам рат стижемо близу броја од 1,7 милиона, која је најдуже у оптицају на овим просторима, наводи Еспресо.

Како изгледа овај број распоређен на карти некадашње СФРЈ, можете погледати на овој прегледној мапи. Јасно је да су Срби у Хрватској били масовни на удару, а такође је познат и податак да је Срба у у рату погинуло скоро пола милиона! Посебно је, судећи по мапи, број српских живота био упечатљив у Книнској крајини, али и у Загребу, центру НДХ, као и околини Бањалуке.