За васкршњом трпезом брат и шест сестара, њихова мајка Милица са Косова и отац, свештеник Жељан. У госте су им стигли бака, дјед и тетка из Сребренице. Окупила се свештеничка породица Савић у Врућици код Теслића да прослави највећи хришћански празник Васкрс.

Васкрс у деветочланој свештеничкој породици

Кажу, лијепо је у топлини породичног дома, али ипак, најважније је оно литургијско прослављање Васкрса.

„Тата служи поноћну литургију, идемо на литургију, послије литургије дођемо кући, мало се одморимо, доручкујемо и остатак дана проведемо фино“, каже Марија Савић, кћерка свештеника.

А док њихов отац служи литургију пет сестара Савић пјева у црквеном хору. Анђеоским гласом милују срца људи. Тако је било и синоћ, тачно у поноћ, на светој литургији у врућичкој цркви. Пјевању их је, са љубављу, научила мајка Милица.

„Бог им је дао тај таленат. Од рођења су у цркви. Одушевљени су. Оне су мале, и све знају напамет, и док нису знали да читају оне су знале литургију напамет“, каже мајка Милица.

Велика породица је мој дар од Бога, прича свештеник Жељан који је у служби већ 15 година. Богослужење цркве, што је и суштина, каже, пада увијек на свештеничку породицу. А Жељан је на служби 11 година био у двије парохије у Црној Гори. Сада је у Теслићу, већ четврту годину.

„Супруга Милица и седморо дјеце. Најстарија Марија, Христина, Ирина, Атанасија, Катарина, Вид и Василиса. Углавном сви носе светитељска имена. Атанасији је данас имендан. Атанасис је бесмртност, а Васкрсење је управо то“, прича свештеник Жељан Савић.

И на Васкрс Савићи из Теслића шаљу важну поруку – будимо народ Божији, а то можемо само кроз свете тајне и свете врлине.

Додају – свако домаћинство би требало да буде једна мала црква. И сви обичаји имају смисла само ако су повезани са Богом и зачињени са молитвом.