05/06/2021
Ћосић је рекао да је ово тежак дан за цијелу Републику Српску, за Источно Сарајево, општину Пале, те остале општине у саставу града, али најтежи за породице страдалих, које су на овом мјесту 1992. године изгбили своје најмилије.
Он је указао да се по ко зна који пут види да је српски народ страдавао на најневјероватнијим могућим мјестима.
„Гдје год смо били на одбрамбеном задатку увијек смо страдавали и били нападани. Жепа је примјер тога, 400 бораца који су тада пошли да донесу нафту, храну, лијекове војницима на Зловрху нападнути су у једној мирнодопској колони“, подсјетио је Ћоцић.
Он је напоменуо да су се војници кретали у колони, нису били у ратној формацији, да су прошли кроз бошњачка села, никога нису угрозили ни нападали, да би у кањону у једној мучкој засједи били побијени.
„Они су вјеровали да ћемо се изборити за једно боље и праведније друштво, да ћемо се изборити за свој простор у БиХ, а то је Република Српска. И наредних 29 година и све наредне периоде морамо да наставимо да посјећујемо ова мјеста и сјећамо се жртве коју су дали ови људи“, рекао је Ћосић.
Јовица Горета, који је преживио овај масакр, рекао је да био рањен у леђа и у ногу, а касније и заробљен.
„Тешко је доћи на мјесто гдје смо лежали рањени, натопљени нафтом, а само смо возили храну, лијекове и друге потрепштине. Требало је да прођемо мирним путем јер је тако било договорено, међутим ухваћени смо у засједу тако да је ту спаљено 12 припадника ВРС, а неки су још били живи“, испричао је Горета.
Начелник општине Пале Бошко Југовић рекао је да се сваке године 4. јуна окупљају на овом светом мјесту да би одали помен и пошту људима који су дали оно најсветије за одбрану Српске, своје животе.
„Били су то углавном људи са подручја општине Пале тако да морамо извући одређене поуке из страдња српских војника у Жепи али исто тако и страдања у Добровољчкој и Тузланској колони. Све оне нам шаљу једну јасну поруку да морамо водити рачуна и чувати оно што је најсветије а то је Република Српска“, нагласио је Југовић.
Он је указао на обавезу и дужност да се очува сјећање на овај догађај и истакао важност да се све то пренесемо на младе људе и будуће генерације које ће чувати успомене на настрадале.