Иницијатива члана Предсједништва БиХ Жељка Комшића за оцјену уставности више одредаба устава Републике Српске и ФБиХ у вези са принципима заштите виталног интереса, тежак је удар на Устав БиХ и дејтонску структуру земље, у отвореном настојању централизације и стварања унитарне БиХ, изјавио је професор уставног права Синиша Каран.

Синиша Каран, ФОТО: РТРС

Каран је рекао Срни да је у свему видљива и жеља Комшића да, уочи избора, придобије симпатије бошњачког бирачког тијела, али и упозорио да би његова иницијатива потпуно срушила принцип конститутивности три народа, на којим је изграђена дејтонска БиХ.

Он сматра да овом иницијативом Комшић руши Дејтонски мировни споразум, као и устав државне заједнице чији је члан Предсједништва.

– Ријеч је о нескривеној тежњи стварања централистичке и унитаристичке државе, као и о одузимању уставних, суверених етничких и родних вриједности, као и територијалне одреднице констиутитивним и државотворним народима, и то тражећи своју потврду у Уставном суду БиХ, чији је једини задатак да, штитећи Устав БиХ то спријечи – навео је Каран.

Он је упозорио да је управо избор Комшића претежно бошњачким гласовима жив примјер како би то изгледало у пракси.

– Његов избор је добар примјер такве наводне мултикултуралности, односно примјер укидања конститутивности једног народа и стварање националне мањине – навео је Каран.

Каран је истакао и да ова иницијатива, заправо, представља континуитет таквих покушаја, кроз више апелација из прошлости, а које имају идентичан циљ.

Он је подсјетио да су у ранијим годинама на сличном фону биле и апелације Светозара Пударића, Дерве Сејдића и Јакоба Финција, те Илијаза Пилава.

Каран је, међутим, указао да је, насупрот аргумената из ових апелација и посљедичних одлука Европског суда за људска права, дејтонска БиХ, укључујући и институцију Предсједништва БиХ, настала као резултат компромиса, равнотеже, као и спречавања превласти било којег народа у процесу доношења одлука.

– Када је ријеч о њиховом учешћу у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ, важно је рећи да Дом народа представља и ентитете и конститутивне народе. С обзиром на то да су оба дома Парламентарне скупштине равноправна, сви наведени имају несметано могућност да постану чланови Представничког дома, у којем чланство не зависи од њихове етничке припадности – рекао је Каран.

Према његовим ријечима, Дом народа је дом вета у којем чланови својим основним задатком сматрају заштиту интереса сопственог народа.

Каран је указао да је ово прилика и да се подсјети на издвојена мишљења тадашњих судија Европског суда за људска права /Бонел, Мијовић, Хајиев/, који у основи јасно оцјењују да је Дејтонски мировни споразум постигнут са циљем стварања институционалног система контроле и балансирања између три зараћене етничке групе, која је угасила пожар пакла који је представљала БиХ.

Он је напоменуо да то можда и није била најбоља конструкција, али је била једина која је натјерала супарничке стране да оружје замијене дијалогом.

– У том контексту судије, које су издвојиле своја мишљења, питају се „јесу ли права апликаната да се кандидују на изборима тако неограничена и приморавајућа да пониште мир, сигурност и јавни ред уведен за цијелу нацију – укључујући и њих саме“. Да ли се и Комшић запитао о томе кад је поднио ову иницијативу којом жели да сруши кључне дејтонске принципе функционисања БиХ – напоменуо је Каран.

Комшић је Уставном суду БиХ поднио захтјев за оцјену уставности низа одредаба Устава ФБиХ и Устава Републике Српске, потврђено је из његовог кабинета.

– Захтјевом се од Уставног суда БиХ тражи да прогласи неуставним одредбе које искључиво конституентним народима дају могућност да у оквиру Дома народа Парламента ФБиХ и Вијећа народа Републике Српске, као витални интерес прогласе све што желе и на тај начин блокирају све законодавне поступке – навели су из Комшићевог кабинета.