Конак је био двор владара Кнежевине Србије, мјесто одвијања важних друштвено-политичких догађаја.

Конак кнеза Милоша у Топчидеру

Конак кнеза Милоша у Топчидеру је конак који је за Милоша Обреновића подигнут 1831. године, након што је Србија добила аутономни статус у оквиру Османског царства, а кнез Милош наслиједно кнежевско достојанство. Испред овог здања је један од најстаријих и најљепших платана у Европи, стар 160 година и заштићен као природна ријеткост.

По начину зидања, плану и стилу, конак припада касноосманској архитектури и представља један од посљедњих градитељских и умјетничких трагова османске културе у Србији. Преузимање културних образаца владајуће османске елите и убрзано прихватање европске културе, које је пратило борбу за државну независност, видљиво је већ у овом конаку.

Приземље је било намјењено стражи, послужитељима и чиновницима Кнежеве канцеларије. На спрату (пиано нобиле) су се налазиле богато декорисане собе од којих су оне са сјеверне стране чиниле апартман кнеза Милоша. Он се састојао од тзв. парадне собе са припадајућом оставом, трпезарије, и богомоље, односно спаваће собе са нишом за иконе и кандило.

Исте такве собе са јужне стране стране конака су користили чланови породице, подсјећа портал Лепоте Србије. У средини се налази пространи хол са диванханом (тур. диванхане, соба за разговор) и највећом салом, вјероватно трпезаријом.

Посебну занимљивост топчидерског конака чини сликана и дрворезбарска декорација, будући да је једна од најстаријих која је очувана у Србији. Очувана декорација се налази на таваници хола, парадној соби и богомољи кнеза Милоша, и диванхани. Распоред и тематика сликане декорације указују на значај ових просторија.

По жељи кнеза Милоша, исти мајстори су у близини конака подигли и дворску капелу Св. апостола Петра и Павла, са свештеничким конаком поред. У близини се налазио и посебан кнежев павиљон за гозбе, а као дио дворског комплекса подигнуте су и бројне помоћне зграде: коњушнице, кухиње, пекаре, магазе и гостионице. Комплекс су чиниле и бројне баште и воћњаци, као и чесме и фонтане (шедрвани). У конаку су једно вријеме били музеј кнеза Милоша и Михаила Обреновића и Шумарско-ловачки музеј.