Милорад Додик, члан Предсједништва Босне и Херцеговине из Републике Српске у интервјуу за УНУ говорио је о протестима испред ОХР-а, посјети руском предсједнику Владимиру Путину, предстојећем изборима, кандидатима опозиције, опстанку БиХ, али и о телевизији УНА, коју већ мјесецима доводе у везу са његовим именом.

Како коментаришете протесте странака из Федерације БиХ испред ОХР-а и да ли сте размишљали да у овом случају подржите бошњачке политичке опције?

Високи представник није признат у Савјету безбједности УН, а не само у Републици Српској. То значи да није признат на мултилатералном нивоу како је то предвиђено Анексом X. Све што се сада дешава је нелегитимно, антиуставно и антидејтонски за Босну и Херцеговину. Бошњаци су објеручке прихватили такво рјешење у складу са својом традицијом у којој су лако прихватали странце да им управљају процесима. Ми смо рекли да он није високи представник искључиво из разлога што он није именован у Савјету безбједности Уједињених нација и што није поштован Анекс X Дејтонског мировног споразума. Бошњацима то није сметало. Они су сматрали да ће добити некога ко ће искључиво дјеловати негативно према нама и Републици Српској, што је он и чинио претходно у неколико наврата. Ако он не стигне (Цхристиан Сцхмидт) онда то чине судије Уставног суда БиХ од три странца која се тамо налазе. Један од њих је Албанац, једна Њемица као и још једна Њемица али из Швајцарске. То говори о спрези, једној хоризонтали и вертикали коју раде овдје Нијемци у покушају да овладају свим тим процесима.

Ја сам против наметања било каквог рјешења. То је само још једна камуфлажа, покушај да се да заблуда за неко будуће вријеме. Како год то било, па таман да је то одлука која и нама одговара, ја бих рекао да то није прихватљиво, јер када бих то урадио, погазио бих све што смо раније причали. Ако ћемо причати о владавини права, онда је све јасно. Он нема право да то ради и није легитиман да то чини свидјело се то или не Бошњацима, Хрватима, овима или онима. Босна и Херцеговина не може да преживи уколико не буде нашла свој начин опстанка договором три конститутивна народа. Бошњаци су насјели на причу о грађанштини али прије тога, морате да уважите идентитете као што ми прихватамо бошњачки национални идентитет, онда је сасвим логично да се прихвати и наш. На крају, у овој земљи постоји Устав и њега треба поштовати док год он постоји, а не кршити га путем улице.

Има ли јединства у Републици Српској?

Овдје је јерес. Опозиција је овдје потпуно неодговорна што се тога тиче. Нисмо имали никакву иницијативу за окупљање по било којем националном питању, а када смо ми из власти то покренули, бјежали су од тога. Видим Мирка Шаровића (оп.аут. предсједник СДС-а) који је ћутао када је Цхристиан Сцхмидт интервенисао у Републици Српској, тада није проговорио нити једне ријечи док је јуче говорио како он није за то да неко нешто намеће што одговара наративу који ми већ знамо, а онда има и политички договор искључиво са представницима бошњачког народа, прије свега са Бакиром Изетбеговићем (лидер СДА).

Да ли су попустили притисци међународне заједнице?

Има неких који хоће, ја нећу стране војнике овдје. Да би дошли овдје, потребно је да се и ја усагласим са тим. Овдје не треба никаква оружана сила. Потребно је сјести и рећи шта чини задовољне Хрвате, Бошњаке али шта је то шта нас чини задовољним, а не да се додворавамо неким владама. У правилу, све те владе су нестабилне. Ми у Републици Српској имамо стабилнију Владу него што има Аустрија, Њемачка, Велика Британија која је већ изгубила владу и Италија која губи. С друге стране, у Федерацији БИХ не могу се договорити уназад осам година да се прилагоде изборном резултату, чиме су девастирали изборну вољу и једног и другог народа. Ми бисмо требали да нађемо неки договор.

Босне и Херцеговине ће бити уколико Бошњаци прихвате чињеницу да постоје Хрвати са својим, али и Срби са својим захтјевима, а који се зове Република Српска и ми ћемо прихватити уставну Босну и Херцеговину у складу са садашњим Уставом или оним који ми мијењамо заједно са њима, тај Устав хоћемо. Вануставну БиХ ми нећемо прихватити. До тада БиХ није никакав покушај, већ европски побачај.

У моменту када ни један државник у Европи не жели или не смије да одржава контакте са Путином ви одлазите у Москву?

Постоји наратив који се шири од недовршених политичара из разних европских структура, који кажу да је Додик експонент Путина. Каква будалаштина, то је незрело и инфантилно. Признајем да сам отишао код Владимира Путина из неког свог здравог разума и ићи ћу поново у септембру. Сваки пут као и овај посљедњи, Путин је рекао да подржава Дејтонски мировни споразум и међународно право али и да поштује и подржава територијални интегритет Босне и Херцеговине. Али ови западњаци, не поштују територијални интегритет БиХ, него хоће да направе унитарну, централизовану земљу која не може да функционише.

Не затварам врата нити једном западњаку и свакоме ко ме позове, ја ћу отићи и разговарати, али их не затварам ни пред Путином.

Шта очекујете на изборима? Ваш став о противкандидатима?

Сви имају право да се кандидују и ја немам ништа против било кога. Велика је част бити кандидат за тако важне функције. Не познајем довољно кандидате приватно, осим у њиховом политичком дјеловању. Они имају своје политике и ја то поштујем. С друге стране, ја имам своју политику. До сада сам 12 пута побиједио и вјерујем да ћу поново. Они који се због тога љуте и даље ће бити љути и ту вам је све јасно.

Имали сте много политичких удараца, али сте и даље јако битна фигура на политичкој сцени БиХ. Гдје и како прикупљате енергију?

Када сам активно играо кошарку ја сам вјеровао да 20 разлике може да се стигне за један минут. То је било нереално, али је енергија увијек била ту. Тако је и данас. Мислим да је разлог томе што долазим из породице која је читав живот радила и никада није одустала. Ја сам то све доживљавао као морање, ово што данас радим је и нека врста обавезе према људима који вам вјерују у оно што радите.

Да ли некога у вашој странци видите са таквом енергијом?

Људи енергију носе индивидуално. Пратим то и нисам несвјестан онога шта ме питате, али сам на неки начин сам себи задао још овај мандат, па ћу након тога размишљати о насљеднику у странци.

Често сте говорили да је ваша жеља самостална Република Српска. Ове године обиљежено је првих 30 постојања, мислите ли да је у наредних три деценије то реално?

Ма каквих 30! Ја то хоћу да видим за живота. Ја ћу то гледати сигурно. Процеси се убрзавају и ово што се дешава у Сарајеву, говори да муслимански политички захтјеви нису више тако бјанко рјешиви. Неки други продиру и они ће да доведу до неке нове структуре.

Често вас повезују са УНА телевизијом, па је сасвим нормално да вас питамо какве везе имате са нашом медијском кућом?

Не бјежим од тог питања. Мислим да је УНА један частан медијски пројекат и да сви који га пљују желе да блате мене. Несумњиво је да УНА има велики велики регионални потенцијал и да то многима смета, али ја такве пројекте подржавам. Радује ме што вас гледам и што добијам информације да вам је гледаност све боља. Они који и у томе виде проблем, имају проблем сами са собом