Пјешачењем „стазама егзодуса“ , Срби протјерани из Возуће, долине Криваје и јужног дијела Озрена, обиљежили су 27 година од прогона из својих домова.

Учесници марша „Стазом егзодуса“

То је подсјећање на 10. септембар, када се 1995. године догодио егзодус комплетног српског становништва из овог дијела Федерације БиХ. 1.920 српских породица је протјерано, страдало је 459 бораца и цивила, а још увијек се трага за 129 несталих.

Стазом дугом 22 километра, којом су 1995. године тражили спас протјерани са својих огњишта, Возућани из долине ријеке Криваје и данас су пјешачили. Евоцирали су успомене на страдале и нестале.Тог дана присјећа се и бивши борац Жељко Марјановић бивши замјеник Специјалног одреда полиције.

– На данашњи дан Пети одред је био на простору Тумара, зато што смо обезбјеђивали бок да би се јединице могле повлачити. Трагедија једна гдје извлачи народ све што може да поднесе са собом, а уствари је гледао да само сачува сопствени живот – каже Марјановић.

Убијено је 459 бораца Војске Републике Српске и цивила. 129 још увијек их се тражи. Радушка Павловић трага за сином, па сваке године долази у Стог на годишњицу егзодуса.

– Дођем због сина, вуче ме то исто као да ћу ја њега наћи овдје живога. Тако ме вуче још док могу ходати, да ми је да знам гдје му је гроб, да се са земљом испричам, да сахраним, али ништа – говори Павловићева.

Док живимо присјећаћемо се наших погинулих и несталих сабораца, поручују Возућани .

– Овај датум нећемо никад заборавити, на крају да се и процесуирају сви који су починили стравичне злочине, јер недалеко овдје у порти цркве је масовна гробница са 21 тијелом од којих је 17 обезглављених – навео је Зоран Благојевић бивши ратни старјешина 4.озренске бригаде и предсједник Завичајног удружења Завидовићана у Добоју.

У акцији тзв. Армије БиХ и одреда Ел муџахид, од 10. до 24. септембра 1995. из долине ријеке Криваје протјерано је 1.920 српских породица. Код цркве у Стогу, на мјесту гдје је пронађена масовна гробница, положени су вијенци.