Масакр српских цивила у Сердарима код Котор Вароша, међу којима је најмлађа жртва имала само четири године, један је у низу злочина над Србима чији је циљ био да се затре траг њиховог постојања, рекао је Срни директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић.

– Срећом, они који су преживјели, свједочили су о том страшном јутру прије три деценије. Њихова свједочења, између осталог, налазе се на страницама Атласа злочина над Србима током Одбрамбено-потаџбинског рата, који је Центар недавно промовисао – рекао је Којић. за Срну.

Он је нагласио да, као ни породице жртава, не можемо бити задовољни изреченим казнама, као ни бројем починилаца злочина у Сердарима којима је суђено у Суду БиХ.

– Напоменуо бих да је у Атласу, на више од хиљаду страница обрађено педесетак стратишта Срба 1992. године. Према анализи пописа жртава који је Центар урадио, ово је година у којој је процентуално убијено и највише српских цивила – навео је Којић.

Злочини у Сердарима починили су 17. септембра 1992. године припадници муслиманско-хрватских злочиначких војних јединица. Том приликом је убијено 16 српских цивила, од којих двоје дјеце, а једна трудна жена је тешко рањена, али је успјела да преживи.

У нападу муслиманских снага на Сердаре у зору 17. септембра 1992. године убијени су Бранко /60/, Босиљка /53/, Јеленко /31/, Радмила /21/, Славко /60/, Данка /54/, Драго /47/, Мирко /31/, Славиша /22/ и Споменка Сердар /19/, Љубица /40/, Слободанка /12/ и Сњежана Тепић /4/, Никола Дукић /40/, те Славко /55/ и Славојка Бенцуз /21/.

Апелационо вијеће Суда БиХ осудило је Фикрета Планинчића на 11 година затвора за злочин у селу Сердари, док су Сеад Мензил и Мирсад Ватрач ослобођени, иако су и они претходно били осуђени на 11, односно 10 година затвора.