Група интелектуалаца из Србије и Републике Српске упутила је генералном секретару Антонију Гутересу отворено писмо због нехуманог поступања према првом предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу који служи казну у затвору на британском острву Вајт.

У писму, у којем се истиче да су Караџићу ускраћена чак и права која је има у затворској јединици у Хагу, са пратећим „Апелом за помоћ и акцију спасавања Караџићевог живота и достојанства“, они тврде да у Караџићевом случају постоји могућност његовог трагичног исхода и траже да се укине одлука о издржавању казне у Енглеској, пишу београдске „Вечерње новости“.

Караџићу су, како се наводи, онемогућени сусрети са правним савјетницима, дуже вријеме се налази у потпуној изолацији, а онемогућено му је и кориштење додатне свјетлости у виду лампе и компјутера.

Није му дозвољено да се обраћа затворској управи, нити било којој правосудној инстанци, изложен је психичком малтретирању чувара, а затвор је блокирао картице његових пирјатеља и чланова породице, па нико од њих не може да му уплати новац за храну и телефон.

Писмо српских интелектуалаца упућено на адресе УН и бројних страних држава, као и пратећи апел, потписало је 120 српских јавних личности и интелектуалаца.

Међу њима су академици Василије Крестић, Слободан Реметић, Славенко Терзић, Матија Бећковић, Коста Чавошки, Радоје Чоловић, Јован Делић, Светислав Божић.

Потписницима су и професори, писци и умјетници, међу којима и Емир Кустурица, Миливоје Иванишевић, Дарко Танасковић, Гојко Ђого, Рајко Петров Ного, Милош Ковић, дипломате Владислав Јовановић и Живадин Јовановић, лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ и други.

Они у писму обавјештавају генералног секретара УН о бројним кршењима најосновнијих људских права Радована Караџића и захтијевају помоћ и неодложну акцију.

Текст за захтјевом упућен је амбасадама западнихи земаља, ЕУ и САД у Београду, као и на адресе Руске Федерације, Кине, Индије, Индонезије, Египта, Либије, Алжира, Гане, Бразила, Аргентине, Кубе, Палестине и Израела.

Потписници истичу да је Караџић на острву Вајт третиран као британски затвореник, што драстично погоршава његов положај.

За њега, како указују, не важе међуанародне норме о хуманом поступању, као ни такозвана Нелсон Мандела резолуција и истичу да је Караџић од исхитреног пребацивања у британски затвор у мају 2021. године, подвргнут беспримјерној тортури.

Потписници траже неодложно поштовање Универзалне декларације о људским правима, као и одредбе Статута Хашког трибунала, Норме суда пред којим је осуђен, које предвиђају да се осуђеник упућује на издржавање затворске казне у мјесту најближем његовој матичној држави.

Истиче се да се Караџић већ неко вријеме налази у потпуној изолацији без права на контакт са породицом, а наводни разлог је цитирање његових политичких ставова у медијима од других особа.

Потписници наглашавају да Караџић не може бити кажњен због поступања других људи и медија, те упозоравају да су из Караџићевог кратког позива најближима сазнали да је изложен психичком малтретирању затворских службеника и понижавању сваке врсте.

„Он не узима храну и врло је могуће да је отпочео штрајк глађу. Имајући све ово у виду, сматрамо да је једино правно и хумано исправно – враћање на одредбе резоуција УН и правила Нелсон Мандела, јер би то ријешило сва наведена нехумана кршења права др Караџића“, наводе потписници.

У другом дијелу апела, српски интелектуалци навели су све акције правосудних власти у Британији којима се игноришу и пренебрегавају међународни стандарди и конвенције када је у питању третман затворених особа.

Српски интелектуалци оспоравају и одлуку о Караџићевом слању на издржавање казне у Велику Британију, јер је како тврде, морао бити упућен у неку од ближих земаља.

Они траже и успоставање сталног, редовног и ефикасног надзора Савјета безбједности и Генералне скупштине над спровођењем одлука Међународног механизма у Хагу и тврде да су претходно донесене одлуке мимо правила и стандарда, чиме је Караџић доведен у положај у коме му је угрожено достојанство, али и живот.