Новоизабрани српски члан Предсједништва Жељка Цвијановић истакла је да ће на новој позицији бити отворена за договор и сарадњу, колегијални приступ, али на начин да се не излази изван Устава БиХ и надлежности које су прописане Дејтонским споразумом.

улазимо у филм који је посебност данашњег свијета – вјерујем да хоћемо.

Видимо шта се дешава у региону и свијету, гдје је све претворено у политичко сврставање. Мало ко у свијету води рачуна о томе како се све то одражава на економски план и какве невоље доноси. Свијет је такав, али то не значи да и ми у потпуности морамо бити такви. Тражићемо простор за себе, у мјери у којој, овако мали, можемо да га нађемо“, појаснила је Цвијановићева.

Она је рекла да ће се Република Српска трудити да води рачуна о себи и својим интересима, не угрожавајући било кога, јер то не жели и то ни до сада није радиа.

– То је наша јасно профилисана позиција неутралности која говори да не треба и не желимо да се сврставамо. Понављам, притисци су велики и то носи извјесну цијену, ту нема никакве дилеме. Међутим, све што бисте одлучили у овом глобалном нереду и како год се поставили, то ће носити своју цијену. Погледајте шта је на економском плану за ЕУ донијело сврставање и санкције уведене Русији, што се одразило и на нас који смо упућени на ЕУ. Било би добро да се свијет врати у фазу када смо на планети имали мало озбиљније дипломатије, које су гледале како да ријеше ствари. Чини се да је сада свјетски образац постао како додати што више уља на ватру – указала је Цвијановићева.

Говорећи о формирању власти након општих избора, Цвијановићева је рекла да ће Република Српска брзо ући у формирање нове Владе, Буџет за наредну годину је усвојен и прије уобичајеног термина, а жеља је што прије имати и Владу.

Она је додала да ће озбиљнији преговори о конституисању власти на нивоу БиХ тек почети.

–  Слика је најчистија када је ријеч о српском и хрватском политичком корупсу јер се ту јасно види ко су доминантне партије које су оствариле убједљиву изборну побједу. Остају недоумице по питању бошњачког корпуса, видимо тамо комешања ко ће коме преузети примат да уђе у формирање власти. Према садашњој визури, власт ће чинити СНСД и ХДЗ БиХ, а видјећемо ко ће доћи из бошњачког миљеа – навела је Цвијановићева.

На питање каква су њена очекивања од потенцијалне интервенције Кристијана Шмита у вези са државном имовином, Цвијановићева је одговорила да се не слаже са било каквим наметањем, те да у демократији нема мјеста за високог представника.

– Дакле, не слажем се ни са једном интервенцијом ниједног високог представника. Чак и када би имали интервенцију која би погодовала Српској, принципијелно се не бих сложила са њом. Те ствари мора да рјешавају домаће институције. Шмит је за нас нелегитиман, док наши партнери у Сарајеву од случаја до случаја траже да супервизор оде или остане и хвале га или куде, у зависности од тога да ли им је удовољио – што је радио стално, изузев у посљедњем случају у вези са изборним законодавством – рекла је Цвијановићева.

Она је констатовала да колонијални принцип који сада имамо на сцени не може допринијети напретку БиХ и да тога није било Срби, Хрвати и Бошњаци би сада сједили и разговарали, али то се не дешава јер неко увијек иде и тражи заштиту код супервизора, што је поражавајуће са политичке стране, али и са становишта личног достојанства.

– То је ментална и политичка провалија у коју смо нажалост запали – указала је Цвијановићева.

Говорећи о европском путу БиХ, новоизабрани српски члан Предсједништва БиХ је рекла да је тај пут могао бити суштински уназад десетак година, али није, те да скепса датира од ранијег периода и спознаје да је тај процес увијек служио да се преформулишу ствари у оквиру Устава БиХ.

– Знајући да се Устав не може мијењати без сагласности, Брисел је жмурио када су високи представници доносили неуставне законе, а затварали су очи и када је Уставни суд БиХ преузео улогу високог представника и умјесто да штити уставност почео да намеће неуставна рјешења. Скепса проистиче из те искуствености. Као и из различито постављаних услова за различите земље. У Сјеверној Македонији тражили су да се децентрализује јавна управа и полиција, а овдје се тражила централизација тих области. Није се десило, али то је био њихов приступ и то није нешто што учвршћује кредибилитет ЕУ.

Жалим што је то тако, јер је ЕУ нама важна у трговинском и економском смислу. Ми смо либерализовали наше тршиште, трпили смо и штету јер смо укидали царине како би се нашли на том тржишту. ЕУ јесте уложила много новца овде, али није успјела да остане кредибилан партнер. Очекивала сам да ће ЕУ стати иза захтјева да неизабрани странац и стране судије оду из БиХ, како бисмо ми сами између себе и кроз разговор са Бриселом били носиоци процеса и одлука – истакла је Цвијановићева.

Она је констатовала да је „ЕУ требала да буде партнер, а не да гњавимо ову земљу још 150 година због нечијих нада да ће притисцима и на неуставан начин насилно промијенити уставну структуру“.

– Све су то разлози не само за скепсу већ и велико разочарење у ЕУ. Чак и ова понуда да сада добијемо кандидатски статус, дешава се у глобално сложеном политичком тренутку и носи своју симболику, али не вјерујем да ће имати суштински значај – додала је Цвијановићева.

На питање каква су очекивања од регионалне сарадње – „Отворени Балкан“ и „Берлински процес“, Цвијановићева је одговорила да ти процеси нуде велике шансе.

– Берлински процес нам даје могућност да се повезујемо и инфраструктурно ојачавамо, док у ‘Отвореном Балкану’ видим више предности јер је ријеч о домаћој иницијативи која би обезбиједила укидање баријера за привреднике и друге погодности. Ако само видимо редове камиона који стоје на граници, а знамо да све то можемо да ријешимо и направимо уштеде пословним људима, то је већ довољан разлог да се та иницијатива фаворизује – рекла је она.

Према њеном мишљењу, „Отворени Балкан“ је далеко садржајнији и са више могућности од „Берлинског процеса“, јер нуди могућност за надоградњу, иако су подударни у многим стварима.

– Враћам се на то да нам је неопходна боља сарадња у регији, јер ниједна земља не може опстати сама, а посебно ако је у свађи са цијелим окружењем. У „Отвореном Балкану“ видим све оно што наше колеге у Сарајеву не виде или не желе да виде, док ја опет не видим ништа од оног од чега они тобоже страхују. У тој асоцијацији су Сјеверна Македонија и Албанија, видимо да и Црна Гора мијења свој став, па не знам какву сметњу проналазе неки у БиХ. Но, нелогичности су уосталом својствене за ову земљу – оцијенила је Цвијановићева.

Говорећи о изборима у САД, Цвијановићева је рекла да не очекује неке корјените промјене у којима ће све бити окренуто наглавачке, али види неке ствари које би могле бити суштински важне за наш простор, али и за остатак свијета.

– Ако ћемо имати промјену у којој неће бити мијешања у процесе у другим државама – а видим да постоји простор за такву политику – онда видим добре шансе. Знамо да у претходном мандату /Доналда/ Трампа није било ратних активности. То већ доста значи за свијет. Сматрам да великих промјена у политици САД не би било, али вјерујем да се могу очекивати промјене коју су довољно важне да допринесу да са Балкана продре реалнија слика до Вашингтона – истакла је Цвијановићева.