НАТО би могао да одговара за бомбардовање српских цивила. Тужбу против НАТО-а је најавио градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић. У наредних неколико дана одржаће низ састанака са правним тимом, али и са колегама из Србије чије су тужбе усвојене за посљедице бобардовања 1999. тадашње СРЈ Југославије.

In this photo provided by the French army Friday March 18, 2022, a French soldier from the 7th Mountain Battalion wears a NATO badge at Amari air base, Estonia, Thursday, March 17, 2022. Some 100 troops will come in addition to 300 troops being already in Estonia as part of NATO forces. (Adrien Courant, Etat Major des Armees via AP)

„Кренули смо у ту причу да покушамо да цијелу ту ствар повежемо са 95 годином и Републиком Српском и ево морам да кажем да смо успоставили контакт са адвокатом Срђаном Алксићем и оно што ћемо дефинитивно радити са нашим правним тимом и са нашим људима како оних који су запослени у градској управи, тако и са онима са којима сарађујемо из вана, покушаћемо направити контакт, потом доћи до свих података о посљедицама и негативним ефектима НАТО бомбардовања“, каже Љубиша Ћосић, градоначелник Источног Сарајева.

Иако многи страхују од тога да је прошло много година и да је НАТО још увијек недодирљив, Љиљана Аћимовић каже правда не смије закасанити. Љиљана је 95. године била, у тада српским Хаџићима, гдје је НАТО бацао бомбе са осиромашеним уранијумом. Три године се бори са разним видовима карцинома, а нажалост, у својој породици броји и умрле од истих посљедица.

„Ја сам дошла из Хаџића овдје, муж ми је умро, умро ми је дјевер, други, трећи, ја сам седма, да ти не бројим даље од кацинома и ево три и по године се борим са карциномом и треба их тужити“, каже Љиљана Аћимовић.

Сарајевско-романијска регија је највише настрадала од посљедица НАТО бомби. Још страдају и они који су били у сарајевским општинама које су до Дејтона биле под српским руководством, а које су бомбардоване.

Овдје у младичком насељу, општина Источна Илиџа, кажу становници да само у једној улици броје више од десет лица која су обољела или преминула од кацинома.

Ратни љекар Славко Ждрале тврди да постоје бројни докази за тужбу. УН су, тврди, још 2002. године означиле територију Републике Српске гдје је регистровано радиоактивно зрачење као посљедица осиромашеног уранијума, што су показали и прегледи.

„Када смо правили анализу пацијената који су боловали од малигних обољења, један велики број су били са мјеста гдје је то било бомбардовање. Рецимо у Болници у Источном Сарајеву 95. године је било 95 случајева, већ 2003. године 360. случајева“, каже Славко Ждрале, ратни љекар.

Баш због тог порасата који је видљив и данас и све већег броја умрлих од карцинома, ни грађани немају дилеме око тужбе.

– Треба се тужити.

– То је један злочин. Умрло је народа доста.

– Нормално да треба, кажу грађани.

НАТО је 1995. године бомбардовао територију Републике Српске са 1.026 бомби са акумулативном тежином од десет тона, од којих је 3,3 тоне осиромашеног уранијума. И тужба из Источног Сарајева, како сазнајемо, могла би бити базирана и на шест правоснажних пресуда италијанских судова који су утврдили постојање везе између обољевања италијанских НАТО пилота од канцера и боравка њихових војника у БиХ и на Косову и Метохији, које су чланице НАТО-а гађале бомбама са осиромашеним уранијумом.