У протеклих 27 година вршен је снажан притисак на промјену Дејтонског мировног споразума, међународног документа кога су институције Републике Српске досљедно поштовале и спроводиле, а еклатантан примјер те пресије јесте оснивање Суда и Тужилаштва БиХ, што је моменат који је опредијело даљи правац политичких кретања у БиХ, оцјењује за Срну амбасадор БиХ у Бугарској Здравко Беговић.

– Однос ентитета у БиХ према Дејтонском споразуму можда најбоље одређује чињеница да је датум његовог потписивања у Републици Српској државни празник, а у Федерацији БиХ уобичајени радни дан – рекао је Беговић.

Он је навео да су у досадашњем периоду изражена настојања политичких партија са сједиштем у федералном Сарајеву да се БиХ централизује, уз образложење да се унаприједи ефикасност.

Према његовим ријечима, познато је да у свијету постоје децентрализоване државе, укључујући земље ЕУ, али је, такође, чињеница да у 21. вијеку, у срцу Европе, постоји земља /БиХ/ која има ментора у лику високог представника.

– Нажалост, у БиХ постоје неки политички лидери који о томе говоре афирмативно и тиме изражавају став да у БиХ не можемо да обезбиједимо консензус о одређеним рјешењима, али и то је порука коју, наравно, разумијемо – рекао амбасадор БиХ у Софији.

Беговић је подсјетио да је Општи оквирни споразум за мир у БиХ, познатији као Дејтонски споразум, парафиран у војној луци Рајт – Петерсон код Дејтона, на конференцији која је трајала од 1. до 21. новембра 1995. године, а званично је потписан у Паризу 14. децембра исте године.

Он сматра да је највећа вриједност овог документа у томе што је зауставио рат, а његовим усвајањем устројена је актуелна административна подјела БиХ.