Да ли је геноцид ако се затру сва српска покољења, ако се дјечији живот угаси на кућном огњишту на најсвирепији могући начин? Српски животи су небитни, бришу се подаци, прекраја се историја. Лакше је рећи да је Србин терориста, убица, геноцидан, само да би се прикрила права истина, а када се говори о српским жртвама- ЋУТИ СЕ! Овом устаљеном праксом покушава се избрисати идентитет једног народа- СРБА. У наставку прочитајте податке.

Жртве рата у БиХ нису једнако третиране

Овогодишња комеморација за жртве у Сребреници није прошла незапажено, али као и до сада запажене су само бошњачке жртве. Српских жртава, намјерно, рекли бисмо нема.

Подсјетимо да се 10 . јула обиљежава као Дан сјећања на 3.265 настрадалих Срба из Подриња. За бројне масовне злочине над Србима које су муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића починиле од 1992. до 1995. године нико још није одговарао.

Сарајевски медији  о Сребреници говоре искључиво о страдању Бошњака, о масакрирању недужног становништва мирног босанског мјеста. А ни једном реченицом се не осврћу на познате чињенице  да су бошњачки становници  под заштитом  Мировних снага излазили и нападали српска села, палили и убијали све што је српско.

Нису штедили ни српску дјецу, ни турднице, ни дјецу у колијевкама, па ни најстарије мјештане.

Свим мјештанима добро је позната прича о дјечаку Слободану Стојановићу (11 година) који се вратио по свог пса да га спаси једне јунске ноћи 1992. године, али је упао у замку „мирних и добронамјерних“.

Када су годину дана касније из земље извадили Слободаново беживотно тијело, призор је био ужасан. Стомак му је био расјечен у облику квадрата, видјели су се унутрашњи органи, расјекотине по глави, ноге поломљене….

Жена-монструм, Елфета Весели, тек на крају је пуцала из непосредне близине право у сљепочницу: метак је прошао лијеву чеону кост и изашао кроз десну.

О правди за српске жртве данас је немогуће говорити јер је јасно да судови имају двоструке аршине, па тако се у анализи пресуда коју је урадио „Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих“ наводи да су у протеклим година пред Судом БиХ за ратне злочине процесуирани скоро само Срби. Тако долазимо до података да су Срби осуђени на укупну казну од 1400 година затвора, Хрвати свега на 249 година, а припадници војске Бих срамне 42. године.

Број протјераних Срба са њихових огњишта је много већи, па тако је из Хрватске протјерано око 250 хиљада, а из Федерације БиХ 270 хиљада Срба.

Питање које се само намеће, ко је кога протјерао и ко се од кога бранио јер подаци говоре да је постојао један једини циљ у одбрамбено- отаџбинском рату- етничко чишћење Срба.

Аутор: Уредник