Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић поручио је да је Српска на плану енергетске транзиције била врло конструктивна, али да европски органи треба да разумију енергетску ситуацију у БиХ и чињеницу да Српска не жели и неће се одрећи својих надлежности у сектору енергетике.

Коментаришући одлуку Министарског савјета Енергетске заједнице да не продужи мјере као одговор на разна озбиљна и упорна кршења Уговора о оснивању Енергетске заједнице од стране БиХ, Ђокић је изјавио новинарима у Броду да су надлежности за област енергетике искључиво додијељене ентитетима у складу са Уставом и Дејтонским споразумом.

– Те мјера које су раније увели нису биле ни потребне. Ту су очито настали неки проблеми, јер нисмо могли испунити оно што су од нас очекивали по процедурама како то захтијевају. Никада код нас није мањкало воље да то урадимо, али само у складу са Уставом и законима. То ћемо радити и даље – рекао је Ђокић.

Он је истакао да је Српска на плану енергетске транзиције била врло конструктивна у проналажењу најбољих рјешења.

– Немамо ниједан застој у сектору наведене транзиције, међутим нисмо били спремни да доносимо било какве одлуке и акте који би кршили Устав и важеће прописе у Српској и БиХ – поновио је Ђокић.

Он је констатовао да је донесено много реформских закона у области енергетике о којима су европски органи дали позитивно мишљење.

– Да ли ће Енергетска заједница инсистирати на неким мјерама у будућности или вршити одређене притиске на БиХ, то ће бити њихов избор, али ми нећемо пристати да мијењамо наше законе на начин да кршимо Устав и Дејтонски споразум – нагласио је Ђокић.

Министарски савјет Енергетске заједнице прошле седмице није продужио мјере као одговор на разна озбиљна и упорна кршења Уговора о оснивању Енергетске заједнице од стране БиХ.

У саопштењу након састанка је наведено да је циљ да се до 2030. године смањи примарна и коначна употреба енергије, убрза коришћење обновљивих извора енергије и смање емисије гасова са ефектом стаклене баште да би се постигла климатска неутралност до 2050. године.