Библиотека Матице српске у Новом Саду из својих пребогатих архива извукла је занимљив детаљ којим нас подсјећа да је и велики књижевник и један од најзначајнијих стваралаца српске литературе 20. вијека Милош Црњански (Чонград, 26. октобар 1893 — Београд, 30. новембар 1977 ) страствено волио фудбал.

Милош Црњански

Писац бројних култних наслова наше литературе био је регистрован у Београдском лоптачком подсавезу (БЛП). Забиљежено је да је за „Банат“ из Панчева наступао чак и када је добио туберкулозу. У часопису за позориште, музику и филм „Цомедиа“, 1922. године Црњански најављује своју драму о Бранку Радичевићу и каже: – Ја сам Темишварац, ишао сам његовим трагом, изгледало је чак да ћу и грудобољу добити, фудбал ме је од тога спасао…

У књизи „Милош Црњански, фудбалер и спортиста,“ Бошко Станишић у се пита како је фудбал могао да га сачува од инфективне болести, осим што је, као и остали спортови, ојачао његов организам и отпорност на евентуалне болести, наводе Новости.

У Темишвару млади Црњански играо је за репрезентацију школе, а почевши од 7. разреда наступао је у професионалном клубу жељезничара „Кињижи“. Истицао је да фудбал не да му није сметао да буде одличан ђак, него му је и очеличио здравље. Његова фудбалска каријера може поуздано да се прати само када је ријеч о периоду када је играо у „Банату“ из Панчева, захваљујући текстовима из листа „Панчевац“.

За „Банат“ је почео да игра у јесен 1921, када је у Панчево дошао као професор гимнастике и српског језика у Државној гимназији. Један од његових ђака, Богољуб Бата Стојковић, причао је за „Панчевац“ о Црњанском као фудбалеру:

– Играо је центра или полутку, често је давао и голове. Одушевљавало га је играње ногомета. Био је брз, срчан, али и пргав играч, па и свађалица при свакој, па и најмањој неправди у игри.

Станојло М. Јоксић који је био фудбалски судија сјећао се да се Црњански истицао „технички дотјераном игром и лијепим комбинацијама“, али да је на скоро сваку његову одлуку реаговао превише темпераментно. За лист „Спортиста“, чији је био и један од оснивача, дао је у јуну 1930. интервју у ком Црњански каже:

– Дао бих своју награду Академије да играм у првом тиму Југославије!

Међу његовим ђацима из Четврте мушке гимназије у Београду били су и чувени Милутин Ивковић Милутинац, Момчило Ђокић и Бранислав Хрњичек, чланови репрезентације Југославије на првом Свјетском првенству у фудбалу, у Уругвају, 1930. године.

Дичио се њима. У том интервјуу рекао је и:

– Стално сам на свим већим утакмицама и сматрам да фудбал треба да буде лијепа мушка игра да га и књижевници практикују како би једном ишчезли они застарјели појмови о „префињеним интелектуалцима“ и „болесним песницима“.