Инострани члан Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ Јелена Гускова оцијенила је да је Српска од потписивања Дејтонског мировног споразума јачала и да је постала снажан ослонац српства на Балкану.

– Република Српска мисли о Србима у Србији, на Косову и Метохији, Сјеверној Македонији, Румунији, Мађарској, Албанији… Видјела сам и осјетила како Република Српска брине о свима. Она је срж српства на Балкану – изјавила је Гускова Срни, поводом предстојећег Дана Републике – 9. јануара и 31 рођендана Српске.

Она је навела да је најтежи период био када су постојале намјере да се укине Републике Српска, али је сачувана вољом народа.

– Чини ми се да је најтежи период био 1994. и 1995. године, нарочито када су писали Дејтон. На западу су рачунали да Република Српска неће издржати, да ће за пола године постати дио јединствене муслиманске БиХ – сматра Гускова.

Она је навела да је видљива снага српског народа, што се огледа у заштити сопствених интереса и жељом за самосталним одлучивањем и доношењем одлука.

– Без потчињавања ЕУ и нарочито Вашингтону. Српски народ треба да одлучи, са ким да живи, са свима у миру, то је тачно, али на који начин. Доказ тих добронамјерних жеља је постојање Републике Српске – истакла је Гускова, која је и руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука.

Говорећи о односу са Руском Федерацијом, она је истакла да је поносна на сарадњу, јер Русија нема другог ослонца осим Срба на Балкану.

– То је једна врло добра особина Срба, чим се нешто дешава са Русијом они стану у нашу одбрану што није био увијек случај са руске стране када је био /Борис/ Јелцињ, нису они то радили. Међутим, Срби и на то не обраћају пажњу знајући да имамо заједничку будућност – сматра Гускова.
Република Српска ће 9. јануара прославити Дан Републике и 31 година постојања.

Девети јануар се слави као Дан Републике Српске јер је тог датума 1992. године настала под првобитним називом Српска Република БиХ.

Основали су је српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ након што су прегласани у кључним питањима о опстанку Југославије, а припадници друга два народа кренули у сецесију мимо воље Срба који су имали статус конститутивног народа.