Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске рекао је за да се одлуком о забрани негирања геноцида жели ставити коначан печат на све пресуде које је донио Хашки трибунал, а касније и правосуђе БиХ.

Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске

„Сада имамо ситуацију да би било који процес да се отвори за ревизију одређеног поступка, третирао као негирање геноцида“, истакао је Којић.

Такође, Којић каже да оно што је већа опасност, а како је то дефинисано наметнутим измјенама кривичног законодавства, јесте то да објављивање било каквих публикација, које су супротне од онога што је доносио Хашки трибунал и правосуђе на нивоу БиХ, третира кривичну одговорност, односно то лице може бити кривично одговорно.

„Оно о чему очигледно Валентин Инцко није водио рачуна јесте то да ће морати појачати капацитете на нивоу правосуђа БиХ како би процесуирали све нас у Српској. Нас који на основу чињеница и доказа износимо своја истраживања и чинимо их доступнима јавности“, навео је Којић.

Сматра да је оваква одлука уствари велики корак уназад, те да је тешко говорити о помирењу и суживоту, што се упорно подваљује у тези наметања закона, односно измјенама кривичног законодавства.

„С друге стране имамо ситуацију да нико од бошњачких функционера није признао да се десио било какав злочин над Србима. На овај начин видимо да је пројекција Хага, а касније и правосуђа БиХ била јасна, а то је да се што више оптужи, а касније и осуди Срба“, рекао је Којић.

Он је нагласио да се ово не односи на негирање само геноцида, већ се ово односи на злочине против човјечности и друга кривична дјела геноцида, како би се како каже Којић, осудило што више Срба.

Наиме, одлазећи високи представник у БиХ Валентин Инцко наметнуо је допуне у Кривичном закону БиХ којима се забрањује и кажњава „негирање геноцида и величање ратних злочинаца“.

Извор: РТРС