Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је да ће фокус Владе у наредном периоду бити дефинисање стратешких опредјељења и смјерница у дјеловању према нашој дијаспори, која је најбољи амбасадор у свијету.

– У том смислу, посредством представништава Републике Српске, позваћемо наше људе који живе у иностранству и тамо имају своје бизнисе, као и друге представнике наших исељеника, да организујемо састанке, разговарамо, те да упознамо наше људе о значајним предностима и повољностима приликом инвестирања у Републици Српској – нагласио је Вишковић.

Он је указао да ће улагање у Српској бити врло исплативо свима који се одлуче да улажу и због тога ће им бити представљени сви бенефити које њихови бизниси могу да имају у Српској.

– Желимо да нашу пословну дијаспору упознамо са стимулативним пореским стопама у Републици Српској, повољним трошковима пословања, подстицајима које Влада даје послодавцима за нова запошљавања и увођење нових технологија у производни процес, као и другим олакшицама приликом инвестирања – рекао је Вишковић за канадски лист „Слово“.

Он је нагласио да је повољна цијена електричне енергије један од најважнијих предности Републике Српске, као и повољан географски положај, близина границе са ЕУ и ауто-путеви који су изграђени и нови који се граде повезују Републику Српску са регионом модерним и сигурним саобраћајницама за несметан, сигуран и брз превоз робе.

Осврћући се на пореску политику, Вишковић је појаснио да укупни ефекти пореског растерећења рада износе око 415 милиона КМ годишње, што практично значи да се Влада Републике Српске годишње одриче тог износа у корист радника.

– Уједно, у посматраном периоду, порески клин, који одражава пореско оптерећење, односно учешће пореза и доприноса у бруто плати, смањио се са 38,5 одсто на 34,1 одсто, посматрано за нето плату од 1.000 КМ. Поређења ради, порески клин у Србији износи 38,1 одсто, Хрватској 39,2 одсто, а у ФБиХ 42,6 одсто посматрано за просјечну плату. Код пореза на добит извршено је проширење олакшице по основу улагања у производњу, чиме се Буџет годишње одриче око 5,4 милиона КМ у корист пословних субјеката – прецизирао је Вишковић.

Према његовим ријечима, у претходне три године на овај начин је растерећена привреда за око 16 милиона КМ, а у области непореских прихода укинуто је неколико веома значајних давања, тако да је укупан ефекат смањења непореских давања 30,5 милиона КМ на годишњем нивоу, тако да су и та средства остала привреди и грађанима.

– Такође, у претходном периоду је урађен и значајан искорак у смањењу непореских давања кроз укидање посебне републичке таксе, смањења појединих комуналних накнада, те судских и административних такси, што је пословној заједници, на годишњем нивоу, донијело укупне уштеде од око 30 милиона КМ. У наредном периоду планирано је да се настави са анализама и да се изврши додатно растерећење привреде и становништва путем смањења, укидања или другачијег обрачуна појединих непореских давања – истакао је премијер.

Он је нагласио да је јачање веза са нашим људима у дијаспори важно за све, не само ради унапређења пословних веза и економског просперитета, већ да се и као сународници који живе широм свијета још јаче и присније повежемо, првенствено због генерација које долазе, а које треба да остану у контакту са отаџбином и поднебљем с којег су потекли њихови родитељи и њихови преци.

– Јачањем братских и пријатељских веза на најбољи начин шаљемо снажну поруку заједништва цјелокупног српског народа на свим просторима на којима он данас живи широм свијета. Наше братске и пријатељске везе и наше јединство су јасна порука да српски народ, ма гдје живио, не смије да заборави своје коријене и историју – нагласио је Вишковић.

Он је додао да српски народ и данас трпи многе притиске, који нису престајали короз цијелу његову историју, те да сви заједно морамо чврсто да вјерујемо у нашу слободу, а њу можемо да сачувамо само ако смо сложни и јединствени.

– Морамо да чувамо свој идентитет, језик и писмо, своју вјеру и светиње, ма гдје се налазили, и због тога је јединство свих Срба задатак којем сви заједно морамо да будемо дубоко посвећени – поручио је Вишковић.

Он је рекао да је Република Српска политички потпуно стабилна и спремна да у пуном демократском капацитету одговори на све изазове пред којима се налази.

Један од најбољих доказа овог демократског капацитета, додао је он, јесте чињеница да је Република Српска и након недавних општих избора, и по ко зна који пут до сада прва формирала своје органе извршне и законодавне власти што, нажалост, није случај и на свим нивоима власти у БиХ.

Примјера ради, напомиње Вишковић, Влада Федерације БиХ већ у два изборна круга, дјелује у такозваном техничком мандату због немогућности политичких субјеката у том ентитету да се договоре о формирању извршне власти.

– Ево, и сада, у овом моменту, иако је од општих избора у БиХ прошло готово четири мјесеца, Влада Федерације још није формирана и неизвјесно је када ће бити. У свјетлу поменутих дешавања, сасвим је јасно да је политички систем у Републици Српској зрео и ефикасан, да је досегао свој пуни демократски потенцијал, што је од пресудног значаја да бисмо се, снагом и легимитетом наших институција, могли да супротставимо изазовима и искушењима која се свакодневно надвијају над Републиком Српском – нагласио је Вишковић.

Када говори о изазовима, Вишковић наводи да ту, прије свега, мисли на континуиране покушаје да се Републици Српској, од политичких кругова из Сарајева и појединих представника међународне заједнице, умање њена неприкосновена права која су јој гарантована Дејтонским мировним споразумом, да се она миноризује у одлучивању по свим важним питањима везаним за процесе у БиХ, да се развласти и претвори у празну љуштуру без садржаја.

– То никако нећемо дозволити и та борба за очување Српске у њеном пуном дејтонском капацитету од почетка је најважнији приоритет и завјет ове генерације политичара која води Републику Српску. Република Српска се залаже за досљедно поштовање Дејтонског мировног споразума, ни мање, ни више од тога. Тражићемо и радићемо на томе да се сва, незаконито и неуставно, пренесена овлашћења Републике Српске на ниво БиХ врате Српској и од тога нећемо одустати. У БиХ сва отворена питања треба и могуће је рјешавати договором у отвореном дијалогу. Само на тај начин можемо унаприједити друштво у којем живимо и животе наших грађана – истакао је Вишковић.

Говорећи о економској ситуацију у Српској, Вишковић је за канадски лист „Слово“ рекао да су сви економски показатељи позитивни, те да је на ту чињеницу изузетно поносан, с обзиром на турбулентан период који смо као друштво прошли и још пролазимо, најприје због пандемије вируса корона, а сада и због актуелне глобалне финансијске кризе изазване руско-украјинским сукобом.

– Наш економски раст прати и велики инвестициони циклус који је у замаху и који се првенствено односи на улагања у велике енергетске пројекте, изградњу мреже ауто-путева и брзих путева, те изградњу нових, модерних, болничких објеката. У овом моменту Република Српска има више милијарди уговорених инвестиција и оне ће бити основни покретач нашег привредног развоја у наредном периоду. Инвестиције у пројекте из области енергетике довешће до повећања извоза Републике Српске и обезбједити додатну енергетску стабилност Републике Српске – нагласио је Вишковић.

Ту је, каже Вишковић, прије свега, ријеч о најважнијим пројектима из ове области као што су хидроелектране „Дабар“, „Бук Бијела“, „Фоча“, „Паунци“, „Бистрица“, те изградња соларних и вјетроелектрана.

– Инвестициони пројекти из области саобраћајне инфраструктуре повећаће конкурентност привреде Републике Српске и унаприједити животни стандард наших грађана и ту је ријеч о изградњи мреже ауто-путева, брзих путева, обилазница око већих градова, мостова, те рехабилитацији постојеће путне и жељезничке мреже, као и реструктурирању и модернизацији жељезничке инфраструктуре – навео је Вишковић.

Он је истакао неколико пројеката, а то су мост на ријеци Сави код Градишке, ауто-пут Бањалука – Приједор, ауто-пут на Коридору „Пет це“, ауто-пут од Вукосавља, преко Брчког до Бијељине и границе са Србијом, те израда пројектно-техничке документације за брзе путеве Бијељина – Зворник – Соколац, затим Источно Сарајево – Вишеград – Вардиште, те брзи пут од Вишеграда према Требињу, изградња магистралног пута Фоча – Шћепан Поље са међудржавним мостом, као и магистралног пута Фоча – Тјентиште са мостом преко ријеке Дрине.