Муслимани и Хрвати из БиХ су на неуставном референдуму 29. фебруара и 1. марта 1992. године гласали за отцјепљење од Југославије.

Референдум је одржан без учешћа Срба који су се претходно на плебисциту изјаснили за останак у Југославији.

Првог марта, у часу док је референдум још трајао, наоружани муслимани су испред српске православне цркве пуцали на српске сватове, што је наговијестило грађански рат у бившој БиХ.

Убијен је отац младожење Никола Гардовић и рањен свештеник Раденко Мировић, а убице – које власт муслиманског лидера Алије Изетбеговића није ни покушала да идентификује и казни – спалиле су и српску заставу.

Од тада се у Федерацији БиХ 1. март слави као „дан независности“, док у се Републици Српској тај датум сматра почетком рата и погибије.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је да цивилизовани народи славе крај сукоба, па се тако у Републици Српској празнује парафирање Дејтонског споразума, а они који славе рат, вјероватно, се спремају за нови или сањају нови.

Српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић поручила је да 1. март није њен празник и да не прима честитке поводом тог морбидног датума.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић поручио је да Српска и демобилисани српски борци никада неће прихватити 1. март као дан такозване независности БиХ јер је то дан сјећања на прегласавање и мајоризацију српског народа у БиХ и почетак грађанског рата са несагледивим посљедицама.

– Убиство српског свата Николе Гардовића у Сарајеву представља пуцањ у мир и почетак рата у БиХ са несагледивим посљедицама – рекао је Остојић.

Предсједница Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић рекла је да је неприхватљиво да Федерација БиХ слави 1. март као дан такозване независности, јер је тада почео рат у БиХ, тог дана убијен је српски сват Никола Гардовић у Сарајеву и за тај злочин ни након 30 година још нико није званично одговарао.

– Сав нормалан свијет слави мир, а они у ФБиХ почетак рата у БиХ – рекла је Рајилићева.