Амбасадор БиХ у Хрватској Александар Врањеш изјавио је Срни да се амбасадори и генерални конзули из реда српског народа нису оглушили о закон, већ о безакоње, јер у БиХ не постоји закон о празницима, а незаконита је инструкција министра иностраних послова у Савјету министара Елмедина Конаковића за обиљежавање „Дана независности БиХ“.

– Нисмо обавезни да поступамо по имагинарним законима, већ постојећим, а у БиХ нема закона о празницима. Када га буде било, бићемо у обавези да поступамо по том закону – рекао је Врањеш.

Он је навео да је више ствари спорно у инструкцији Конаковића, од категоријалних појмова као што су босанскохерцеговачка удружења, која као таква не постоје, до образложења да постоји неки закон о празницима из 1995. године који је усвојен за вријеме ратне републике БиХ.

– По њиховим тумачењима континуитет би требало да буде не само са том ратном републиком БиХ, него и са свим законима који су усвојени за вријеме те ратне творевине. С обзиром да не постоји никаква република БиХ, никакав закон о празницима у БиХ који је усвојен од формирања дејтонске БиХ на овамо, нисмо законски обавезни да поступамо по било каквом закону који не постоји – истакао је Врањеш.

Он је оцијенио да је са политичке стране 1. март конотација на почетак рата и да је додатни парадокс да они који заговарају причу о БиХ не желе да обиљежавају дан потписивања Дејтонског мировног споразума када је настала државна заједница БиХ и када је успостављен мир који је потписао и бошњачки „отац нације“ Алија Изетбеговић, него желе да обиљежавају нешто што симболише почетак рата, трагичаног сукоба у којем су страдали припадници сва три конститутивна народа.

Врањеш је напоменуо да у Сарајеву по сваку цијену покушавају славити 1. март као празник, а ни не знају исправно окренути заставу, што се могло синоћ видјети на неком пријему када је застава била супротно окренута.

– Тај празник једноставно не може да функционише у дејтонској БиХ која нема везу са ратном републиком БиХ која није обухватала три конститутивна народа, садашњу територију БиХ и није имала легитимитет у српском и хрватском народу – нагласио је Врањеш.

Он је констатовао да је Конаковић, политички посматрано, наставио континуитет политика са којима су сагласни и његова претходница Бисера Турковић, лидер СДА Бакир Изетбеговић, бошњачки и хрватски члан Предсједништва Денис Бећировић и Жељко Комшић и остали који заједно дијеле визију БиХ као унитарне државе која је национална држава Бошњака и осталих националних мањина.

– Једино што је господин Конаковић на почетку министарског мандата желио да покаже јесте да мијења неке моделе комуникације тако што је рекао да треба да ставимо по страни ствари о којима нисмо сагласни, а у први план оне о којима јесмо. Овом инструкцијом одмакнуо се од тог свог принципа и показује да има потребу да се додатно идентификује у својој бошњачкој јавности и због притисака које добија од СДА који желе да га политички руше и он мора да преузима њихову реторику, те можемо очекивати да ће та реторика бити још радикалнија или оштрија, јер он политички нема избора и мора да покаже бошњачкој јавности да је једнак заштитних бошњачке визије БиХ – закључио је Врањеш.

У дијелу Федерације БиХ са већинским бошњачким становништвом 1. март се обиљежава као такозвани дан независности БиХ, јер је тада одржан нелегални референдум о независности и отцјепљењу БиХ од СФРЈ.

Овај трагични датум у Републици Српској се не празнује, већ 21. новембар – дан када је у америчкој ваздухополовној бази Рајт Петерсон код Дејтона парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ који је обиљежио крај грађанског рата у БиХ.