Позната бањалучка књижевница Стевка Козић Прерадовић преминула је у 78. години након краће болести.

„Тужног срца вас обавјештавамо да нас је синоћ, у седамдесет осмој години живота, након краће болести, напустила наша угледна пјесникиња, прозна списатељица, књижевна критичарка, драмски писац за дјецу и одрасле, путописац, Стевка Козић Прерадовић“, саопштило је Удружења књижевника Републике Српске.

Упутили су изразе најдубљег саучешћа породици, пријатељима и члановима Удружења књижевника Републике Српске, чији је Стевка дио била од самог оснивања.

Мјесто и вријеме сахране биће накнадно објављени.

Стевка Козић Прерадовић рођена је у Горњим Карајзовцима 1945. године. Школовала се од 1952–1964. Радила као економиста у привреди три деценије, а иза рата била помоћник директора у Дјечијем позоришту Републике Српске.

Пјесник, прозни и драмски писац за дјецу и одрасле, књижевни критичар, путописац… Члан Удружења књижевника Југославије од 1979, данас Републике Српске.

Сарадник листова и часописа од 1961. Објавила тридесетак књига поезије и прозе. Већ 1964. године награђена у Бањалуци за роман у рукопису „Кључ нисам нашао“.

Превођена селективно на 16 језика почев од пјесме „Гост” 1970. До сада је објавила два избора из поезије на српском , четири на талијанском, есперанту, француском и чешком. Касно, тек 1973, објављује прву збирку пјесама овјенчану „Кочићевом наградом“ (Друштво писаца Босанске Крајине).

АТВ
Бањалучка књижевница
Преминула Стевка Козић Прерадовић
Извор: Агенције
04.03.2023.
10:05
Подијели:
Позната бањалучка књижевница Стевка Козић Прерадовић преминула је у 78. години након краће болести.

„Тужног срца вас обавјештавамо да нас је синоћ, у седамдесет осмој години живота, након краће болести, напустила наша угледна пјесникиња, прозна списатељица, књижевна критичарка, драмски писац за дјецу и одрасле, путописац, Стевка Козић Прерадовић“, саопштило је Удружења књижевника Републике Српске.

Упутили су изразе најдубљег саучешћа породици, пријатељима и члановима Удружења књижевника Републике Српске, чији је Стевка дио била од самог оснивања.

Мјесто и вријеме сахране биће накнадно објављени.

Стевка Козић Прерадовић рођена је у Горњим Карајзовцима 1945. године. Школовала се од 1952–1964. Радила као економиста у привреди три деценије, а иза рата била помоћник директора у Дјечијем позоришту Републике Српске.

Пјесник, прозни и драмски писац за дјецу и одрасле, књижевни критичар, путописац… Члан Удружења књижевника Југославије од 1979, данас Републике Српске.

Сарадник листова и часописа од 1961. Објавила тридесетак књига поезије и прозе. Већ 1964. године награђена у Бањалуци за роман у рукопису „Кључ нисам нашао“.

Превођена селективно на 16 језика почев од пјесме „Гост” 1970. До сада је објавила два избора из поезије на српском , четири на талијанском, есперанту, француском и чешком. Касно, тек 1973, објављује прву збирку пјесама овјенчану „Кочићевом наградом“ (Друштво писаца Босанске Крајине).

Њено стваралаштво помно прати критика, уврштава у књиге есеја и студија: М. Шиндић, З. Турјачанин, Р. Комар, С. Личина, М. Голијанин, Љ. Лукић итд.

Књига прича „Знакови с неба“ била у ужем избору за „Женско перо“ у Београду, а збирка поезије „Зрно соли“ за награду „Скендер Куленовић“. Много награда добила за кратке приче.

Уврштена у 45 антологија прозе и поезије домаћих и страних аутора, те у лектиру од 2003, и студијске програме за дјечију књижевност од 2015. г.

Значајније награде добила за књиге и допринос развоју културе: „Веселин Маслеша“, „Шушњар“, „Кочићево перо“, „Драгојло Дудић“, „Песнички крчаг“, „Слово Кочићу“, „Кључ Модрог града“, „Пјесма над пјесмама“, „Зија Диздаревић“ УКРС „Књига године“…

Двије драме: „Реванш“ и „Стринина дјеца“ наградио на анонимном југословенском конкурсу и откупио за извођење Радио Сарајево неких осамдесетих година прошлог вијека.

Дјела:

„Прамен стрела”, песме, 1973.

„Везена јабука” пјесме,1978.

„Ла цена дел ре” с Ранком Прерадовићем, Напуљ,1982.

„Све је земља”, поезија, 1984.

„Пад Неполеона“ приче, 1985.

„Додир душе”, Пјесме, Струга, 1986.

„Луч времена” пјесме, 1991.

„Пут за Ису’ Београд“, пјесме, 1994.

„Кип свјетлости” (сонетни вијенац Петру Кочићу), 1997.

„Била сам љубичица”, хаику, у помен Десанки, 1998.

„Пјесме/Поемој“, коаутор, 2ооо.

„Жива брава”, избор проф. др Миљка Шиндића, 2ооо.

„На небо касним“, пјесме, 2ооо.

„Знакови с неба”, приче, 2оо1.

„Између двије невјере/ Интер ду мелфидос”, 2оо3.

„Гранум салис / Зрно соли”, поезија, 2оо3.

„Паметна планета”, поезија за дјецу, 2оо5.

„Сњежне крпице”, хаику, 2оо6.

„Безвремен цвијет”, хаику, 2оо6.

„Сунчева лектира”, поезија за дјецу, 2оо8.

„Бисерни дворац”, приче за дјецу, 2оо8.

„Вијек љубави”, пјесме, 2оо8.

„Вијек љубави/ Сиецле д’ амоур”, пјесме

„Музика воде“, хаику, 2о11.

„Жена птак/Жена птица”, пјесме, 2о13.

„Два неба”, поезија, 2о13.

„Папирни кључеви”, избор, 2о13.

„Давид и Клара”, 2о14/2о15.

„Глас Андрићграда”, поезија – два издања, 2о16.

„Мјесечев зрачак”, хаику, 2о17.

„Дијете у компјутеру“, 2о19.

„Покрадени путник“, путопис, 2022.