Министар правде Републике Српске Милош Букејловић изјавио је да не постоји ниједан вид цензуре који би проистекао из криминализације клевете, односно увођења овог кривичног дјела у Кривични законик, нити вршења притиска на медије или ограничавања слободе говора и изражавања.

Букејловић је навео да је Нацртом кривичног законика уведена цијела једна глава кривичних дјела против угледа и части у које спадају и клевета и увреда, али и кривично дјело изношење личних и породичних прилика, као и кривично дјело јавно излагање порузи због припадности одређеној раси, вјери или националности.

Он је навео да ова дјела имају такође превентивну сврху, како би се извршила на неки начин деконтаминација медијског простора, а казне су искључиво новчане, од 5.000 до 120.000 КМ.

Када је ријеч о увредама на друштвеним мрежама, Букејловић је рекао да се квалификовани облик увреде може подвести под то питање ако је увреда постала доступна већем броју лица.

– Међутим, конкретизовали смо и ново кривично дјело које не спада у ову главу кривичних дјела против части и угледа, него кривичних дјела против људских права и слобода, а то је неовлаштено објављивање туђих снимака, преписа и списа – рекао је Букејловић за АТВ.

Када је ријеч о Приједлогу закона о посебном регистру лица правоснажно осуђених за кривична дјела сексуалне злоупотребе, Букејловић је рекао да он предвиђа шири круг лица која ће бити уписивана у овај регистар.

Он је навео да је предвиђено да Министарство унутрашњих послова води посебан регистар лица која су извршила кривична дјела против интегритета дјетета и малољетника.

Букејловић је рекао да ће се, према новом законском рјешењу од лица уписаних у наведени регистар тражити да се уздржавају од боравка, односно приближавања мјестима на којима се често налазе дјеца, као и да промјене личних података пријављују надлежним органима.

Регистар се, како је навео, сматра тајним податком и даје се само у изузетним случајевима, у зависности од захтјева тужилаштва, суда, органа унутрашњих послова.

Букејловић је додао да право на те податке имају установе и институције које су у свом раду у непосредном контакту са дјецом.

– Када у радни однос треба да буде примљено лице на пословима у којима се врши непосредни контакт са дјецом, мора се извршити увид у овај регистар – додао је он.

Он је нагласио да је сврха сваког регулисања у овој области превенција, те да је закон усклађен са међународним и тековинама права ЕУ.

Говорећи о кривичном дјелу крађе електричне енергије, Букејловић је рекао да је ово кривично дјело уврштено на иницијативу Републичког јавног тужилаштва, које је кроз своју праксу утврдило да је претходна дефиниција била недовољно разрађена и да је доводила до тога да се истраге обустављају или да постоји неуједначена судска пракса при одлучивању.

– Овај пут смо на наки начин то дјело редефинисали, а казне су остале исте – рекао је Букејловић.