НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

„ЗА ТУРКЕ ЋЕ БИТИ СТРАШАН“: Мајка на вријеме сакрила вожда, јаничари га нису нашли, остало је легенда!

10/03/2023

Познато најприје по томе што је у њему рођен вођа Првог српског устанка, село Вишевац је нешто више од 20 километара удаљено од Смедеревске Паланке и око 36 километара од Крагујевца. Територијално припада Шумадијском округу и у њему живи данас тек нешто више од 600 људи.

 

 

Али није одувијек било тако. Иако је у првој половини 19. вијека овдје живјело само 274 становника, тај број је био три пута већи у другој половини истог вијека, да би 1948. године у Вишевцу живјело 1.298 становника, објавио је Телеграф.

 

Иако постоје докази о постојању насеља на том подручју још у периоду римске владавине, прихваћено је становиште да је ово шумадијско село основано 1738. године. Дио данашњег села, познат као Стари Вишевац сматра се првобитним насељем које су највјероватније основали припадници племена Куча, који су напустили своја огњишта и населили се на обалама ријеке Раче.

 

Мјесто рођења великог вође

 

Поред тога што вођа Првог српског устанка заслужан за то што је ово шумадијско село познатије од многих других, помиње се и занимљива легенда о његовом рођењу. Њу је забиљежио Т. Радивојевић и објавио у шабачком листу „Јединство“ 1903. године.

 

Како је наведено, чуо ју је од становника села. У вријеме Карађорђевог рођења, његови родитељи живјели су су на Градишту, на десној обали ријеке Раче. Турчин који је држао хан у Аништу и био пријатељ са Петром Петровићем, Карађорђевим оцем, уснио је сан баш уочи Ђорђевог рођења. Видио је сјајну звијезду која се зауставила баш изнад колибе у којој је живио Петар са супругом Марицом.

 

Према том запису, власник хана је сутрадан чуо да се родила мушка беба баш у колиби коју је видио у сну. Тако је и протумачио сан, што је саопштио и Петру, рекавши му:

 

– То ће дијете бити велики и славан човјек, али ће за нас Турке бити страшан. Склањај се одавде!

 

Мада је Петар послушао његов савјет и са супругом и бебом побјегао из свог дома, вијест о сну стигла је у до Турака који су живјели на подручју Крагујевца, па и до спахије Сали-аге, који је владао и овим селом. Зато је он наредио јаничарима да покољу све бебе, не би ли на тај начин спрИЈечили потенцијалну опасност за Турке коју је у сну видио власник хана.

 

Ипак, судбина Карађорђа била је другачија. Кажу да је њега мајка скрила у шупље дрво, како га јаничари не би пронашли.

 

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести