Током цијелог септембра 1914. године Београд је био под јаком аустроугарском паљбом. Град је био потпуно разрушен, а штета у свим дијеловима огромна.

У првим мјесецима Првог свјетског рата, баш негдје ових дана прије тачно једног вијека, Аустроугарска војска је послала ултиматум одбрани Београда тражећи безусловну предају. Одговор који је командант одбране српске престонице дао непријатељима одјекнуо је ратном Европом.

Слиједећу причу забиљежио је у својој књизи „Са српском војском” Анри Барби француски новинар и ратни дописник париског Журнала са српског ратишта за време Балканских ратова и Првог свјетског рата. Током цијелог септембра 1914. године Београд је био под јаком аустроугарском паљбом. Град је био потпуно разрушен, а штета у свим дијеловима огромна.

Ипак, Срби су и даље опстајали и одбијали предају. Тако је 22. септембра 1914. године у поподневним часовима један изасланик са бијелом преговарачком заставом пришао српским положајима код Београда. Заповједник аустро-мађарских снага земунског региона, генерал-мајор Густав Гоља послао је преговарача са ултиматумом о предаји. Ево шта је у њему писало:

„Главном команданту у Београду, Како бисте спасли српску престоницу од уништења артиљеријском ватром, ви се позивате на предају града. Командант највишег чина и његов штаб, као и градска управа, треба да се, од сада па за један сат, што значи прије шест сати ове вечери, појаве на перону у Земуну, сјештеном на Дунаву.

Напомена: У случају да прихватате предају, нека се на Калемегдану умјесто српског истакне бијели барјак.”

Генерал Михаило Живковић, командант одбране Београда примио је непријатељског изасланика, саслушао депешу и на њу имао само један кратак одговор: „Иди у пи*** материну“, рекао је бјесно.

„Што се мене тиче, нећу се трудити да преводим на француски ријеч по ријеч тај одговор, колико кратак, толико енергичан, којим је он савјетовао аустријском генералу да се „врати у утробу своје мајке“, записао је Барби у својој књизи додајући да је генерал Живковић наставио да сипа друге псовке којима је „српски језик обилно опскрбљен”.

Чим је непријатељски преговарач стигао до мађарске обале, генерал је нарадио поновно отварање ватре по непријатељским положајима и рат је настављен. Михаило Живковић био је српски генерал и министар војни. По очевој и мајчиној линији био је потомак Миленка Стојковића и Хајдук Вељка Петровића, наводи портал Београд.

Завршио је највише војне школе у Србији, а усавршавао се у Русији. Био је министар војни Краљевине Србије 1908. и 1909. године. У Првом свјетском рату, 1914. године био је командант Одбране Београда. На челу ове војне формације остаје све до повлачења војске на Крф, гдје је ова команда расформирана 1916. године.

Јуна 1916, постављен је за команданта Српског добровољачког корпуса у Русији. По избијању револуција у Русији, 1917. године, корпус добровољаца упућен је на Солунски фронт, а са њима и Живковић. На путу се разболио и морао да остане у Паризу. Пензионисан је 1. јуна 1918. године. Преминуо је 28. априла 1930. године.