Владимир Ваухник, аташе југословенске краљевске војске, довео је Хитлера до нервног слома. Заводник, који је преко кревета стизао до највећих тајни!

Словенац Владимир Ваухник рођен је 1896. у породици просветних радника, али је још као дјечак изабрао војну каријеру. Из средње војне школе 1914, као поручник аустроугарске војске, отишао је на фронт према Русима. Учествовао је у многим биткама и био рањаван неколико пута, а након распада Аустроугарске, прикључио се војсци Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца као капетан.

Брзо је напредовао, завршивши највише војне школе у Београду и Француској. Говорио је словеначки, српски, њемачки, француски, италијански и енглески језик, подсјећа Курир.

Најмлађи пуковник

Радио је као професор на Војној академији у Београду, затим је био начелник штаба Дринске дивизије, а кад је постао пуковник, био је најмлађи официр тог чина у цијелој Војсци Југославије. За нашег војног аташеа у Берлину именован је 1937.

Ваухник је у престоници Хитлерове Њемачке брзо успоставио разноврсне контакте у војним, политичким и финансијским круговима. Осим тога, завео је ћерку власника једног берлинског ресторана у којем су се окупљали високи СС официри, сестру једног њемачког генерала, која је имала познанства с индустријалцима и вишим официрима Вермахта, и супругу познатог инжењера, човјека великог угледа у цивилним и војним круговима.

Шеф обавјештајних служби Трећег рајха у иностранству Валтер Шеленберг у својим мемоарима записао је да је Ваухник „на свој веома вјешт начин умио од њих да извуче све што је било од значаја“.

Ваухникови обавјештајни подвизи су задивљујући: у другој њедјељи марта 1941. јавио је у Београд да Хитлер спрема напад на Југославију, али у Генералштабу нико ову информацију није узео озбиљно.

Наш обавјештајац јавио је 2. априла 1941. претпостављенима у Београду тачно вријеме и план Хитлеровог напада – 6. април 1941. године, али ни то није узето озбиљно. Предсједник пучистичке владе и начелник Врховне команде Душан Симовић за 6. април заказао је вјенчање своје ћерке!

Рад за Павелићеву НДХ

Послије напада на Београд, Гестапо је у Берлину ухапсио Владимира Ваухника. Пуштен је из затвора послије четири мјесеца, највјероватније зато што је прихватио сарадњу с Њемцима.

Из Берлина је отпутовао у Загреб, гдје се бавио организовањем домобрана у Павелићевој НДХ. Југословенска влада у избјеглиштву у Лондону тада му је одузела чин пуковника и прогласила га војним бјегунцем. У Загребу је провео само неколико мјесеци, а затим је прешао у Љубљану, која је у то вријеме била под окупацијом Италије. Ту је са сарадницима из времена кад је био војни аташе организовао обавјештајну службу која је радила за Британце.

Пред крај рата, 1944, принуђен је да пред Гестапом преко Милана бјежи у Швајцарску, а кад се рат завршио, остаје у емиграцији. Преселио се у Аргентину 1948, и све до смрти 1955. у тој земљи помагао је словеначким исељеницима. Неки емигрантски кругови оптуживали су га да је за вријеме рата, а и касније, радио и за совјетску обавјештајну службу, али ни у једном откривеном документу нема потврде тога.

ДРАЖИН ПОМОЋНИК

Почетком 1944. Дража Михаиловић поставио је Владимира Ваухника за команданта словеначког дјела Југословенске војске у отаџбини. Конспиративно име било му је генерал Рачић. Кад је из Љубљане побјегао у Италију, напустио је и ову дужност.