На списку и имена родитеља и усвојитеља: Ову српску дјецу је спасила Диана Будисављевић
27/04/2023
Списак са именима, презименима, гдје су рођени, кад и из ког логора избављени захваљујући Диани Будисављевић, као и у којим су усташким породицама или институцијама завршили с лажним идентитетом, неколико десетина српске дјеце доступан је јавности наредних девет дана у атријуму Народног музеја у Београду.
Први пут српска, али и свјетска јавност може да види неколико страница из оригиналног списка на ком је безмало 5.800 имена дјеце коју је спасла Диана, а који је коначно у посједу Музеја жртава геноцида у Београду, иако се годинама мислило да је нестао.
– Овај списак настао је у другој половини 1942, након битке на Козари, а за неколико дана од обелодањивања податка јавио се и велики број људи с молбом за увид у списак, надајући се да сазнају ко су, како се зову, ко су им заправо били родитељи и шта се дешавало с њима у Другом светском рату – рекао је директор Музеја жртава геноцида, Дејан Ристић.
На два отворена листа папира виде се поједини подаци о безименој дјеци која су спасена, али потом и преминула усљед злостављања у усташким логорима, али ту су и имена дјеце с комплетним подацима.
– Име и презиме детета, процењена или утврђена старосна доб, име оца и мајке, место рођења, датум спасавања из логора и назив логора, породица или институција којој је дете дато на усвајање или у хранитељски статус наведени су у списку – објаснио је Ристић на конференцији, коју је држао с директорком Народног музеја Бојаном Борић Брешковић.
Списак је прављен по абецедном реду презимена, а на листовима доступним јавности су малишани уписани од редних бројева 256 до 285, чија презимена почињу са Д, преноси Глас Српске.
Дио списка доступан јавности
Ту су редом име и презиме дјетета, процијењена или утврђена старосна доб, мјесто рођења, име оца и мајке, датум спасавања из логора и назив логора, датум усвајања и породица или институција којој је дијете дато на усвајање или у хранитељски статус (? означава да је нечитко написано):
Јанко Драговић, 5 Козарска Дубица Милан, Босиљка 7.10. 1942. Ријека Јаска 27.5. 1943. нечитко гдје је смјештен
У Народном музеју била је и Ранка Савић, чији су мајка и ујак спасени захваљујући Диани Будисављевић, а која би вољела да их нађе на списку, да зна тачан пут од логора Стара Градишка до католичког самостана, гдје их је њена бака, а њихова мајка пронашла.
Љубицу Штековић из Зринске подно Билогоре усташе су заједно с ћерком Босиљком (1930) и сином Миланом (1933), али и свим женама и дјецом из тог и околних села, одвели у логор. Претходно су одвели све мушкарце из села, не зна им се траг.
– Бака се спасла захваљујући неколико ушивених дуката у појасу сукње, које је дала познанику домобрану из суседног села Велика Барна, који ју је некако извео из логора. А дјеца су остала у дјечјем делу, где су гледала страхоте. Били су у вагонима, дјеци су давали неке затроване чајеве и умирала су као мачићи. Усташе су давале ножеве малим Ромима од 12-13 година и изазивали борбе. Млађа дјеца су углавном умирала – прича за Курир видно узбуђена Ранка.
