У нашој традицији постоји вјеровање да име снагом значења може одредити својство онога ко га носи. Српска народна имена су већином словенског поријекла, а међу хришћанима су одомаћене варијанте грчких и јеврејских имена.

Права лична имена могу се по поријеклу подијелити на три категорије: народна, календарска и остала.

Народна имена су, наравно, најстарија категорија антропонима код Срба, наводи Курир стил. Направљена су од ријечи које живе или су живјеле у народном језику. По форми могу бити проста или изведена из одговарајућих заједничких именица (Вук, Голуб, Лабуд), изведена од скраћених имена (Милан, Милош, Милун) и сложена (Миодраг, Драгомир, Миливој).

У давна времена постојао је и антропонимски тип име-рјеченица, који је до данас допро у сливеном облику Дабижив (да би био жив). Имена су током настајања била мотивисана, односно, њима се изражавала нека жеља, али су с временом, у свакодневној употреби, губила првобитно значење.

Календарска имена никада нису освојила српски именослов. Она су до данас остала само његова допуна. Срби су их добили од Грка при примању хришћанства, али је познато да су наши преци и прије крштења Словена, захваљујући измјешаности с Грцима, спорадично прихватали њихова имена.

Ове позајмљенице су, наравно, с обзиром на различите језичке системе, морале да се прилагоде нашем језику.

Остала имена

На одабир имена које ћемо дати дјетету утичу традиција, мода, актуелна политичка дешавања или наши лични разлози. У средњем вијеку је, на примјер, захваљујући утицају књижевности, код Срба било популарно име Оливер. На исти начин, утицајем литературе, може се објаснити данашња популарност имена Наташа или Светлана,

Ова имена, пак, једна су од најзаступљенијих данас у Србији и имају предивна значења!

Драгана

Старо словеносрпско име чије поријекло води од основе придева ‘драга’. Од давнина је име омиљено у народу. Средњовјековна српска властела обилује именима насталим из овог именског корена. Од њега су изведена имена Драга, Драганче, Драги, Драгиња, Драгица и Драго.

Тома

Хришћанско, српско наслијеђе потиче из арамејског ‘те ома’ у значењу „близанац”. Од старине једно је од чешћих мушких имена широм Европе, а касније и Америке и Аустралије, захваљујући томе што га има у светачком црквеном календару и што се тако звао један од дванаесторице апостола. Најранији историјски извори помињу краља Томислава, краља балканских српских Словена с почетка 8. вијека.

Маја

Име потиче од грчког ‘Маиа’ што је назив грчке богиње, мајке Хермеса. У римској митологији је била богиња природе, плодне земље и биљака. Једна је од Плејада по којој је настао назив мјесеца у години, кћи Атлантова и мајка Меркурова. У индијској митологији је божанство женске праснаге, богиња привида и разочарања. Обично се надјева дјетету рођеном у мјесецу мају. Од овог имена изведено је име Мајин.

Огњен

Старо словеносрпско заштитно име настало од придјева ‘огњен’ у значењу „пламен, ватрен”. У прошлости, док се још вјеровало да ријеч има дејство магије, било је у функцији очувања живота дјетета јер се надјевањем оваквог имена вјеровало да ватра и муња, тада још неистражене природне појаве, не могу нашкодити дјетету које је и само пламен, ватра.