НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

ТОПОВИМА СУРОВО ЗАСУЛИ ГРАД Како су Турци са 300.000 војника заузели Београд? Прије пет вијекова овако је опкољена српска пријестоница!

02/05/2023

Ево укратко како се то десило…

Сулејман Величанствени, или како су га звали Законодавац, преузео је отомански трон 1520. године. Његови посланици су одмах кренули у Будим да Угарским властима јаве ту радосну вијест.

 

 

У Угарској опште расуло, млади владар Лудовик ИИ, који је као десетогодишњак ступио на пријесто, био је развратан, живио веселим животом (посебно ноћним), раскалашно се понашао, гледао туче својих поданика око положаја и богатства… једном ријечју добро се забављао. О заштити против Турака нико ништа није предузимао.

Када су дипломате Сулејмана дошле у Будим, да јаве краљу ступање на пријесто свог господара и да обнове уговор о миру, тих дана је била у току свадба младог краља, а бесна и пијана мађарска господа када су угледали турске изасланике они повикаше на њих да су шпијуни, прогласише их за непријатеље и стрпаше у затвор, а касније их и убили.

Сулејман је годину дана чекао да се врате његови изасланици из Будима, за то вријеме је спремао војску да настави даља освајања у Азији гдје му је отац стао. Међутим, када су му јавили шта се десило у Будиму са његовим изасланицима он удари руком о сто и окрете војску ка Угарској.

Маја мјесеца 1521. године, турска војна сила састављена од 300.000 до зуба наоружаних људи, кренула је преко Софије и Ниша ка Београду и Будиму. Хиљаде камила натоварених топовима и муницијом, преко 10.000 кола и још више коњаника…непрегледна колона.

У том тренутку, Београд има 700 мађарских војника око 1.000 српских добровољаца и доста Срба Београђана који су били спремни да бране град али не и да га одбране од страшне турске силе која се као водени талас кретала ка њима. Београдски заповједници Валентин Терек и Франц Хедервари јуначки побјегоше из Београда и оставише другима да га бране.

Турски војсковођа Пири Мехмед Паша је 4. јула први стигао под Београд. Од 7. до 12. јула Турци су са лађама у потпуности опколили град, заузели земунску тврђаву и баш на данашњи дан поставили топове на ушће Саве и Дунава и почели да гађају Београд.

Београдски хероји храбро бране град, иако су оскудјевали у свему и храни и муницији…накако су одбијали нападе и не само да су дочекали да се Сулејман 31. јула појави пред Београдом већ су и послије тога, све до 27. августа успјевали да одбију страховите нападе турске војске.

Тог, 27. августа, гледајући шта се дешава, Сулејман је наредио да се храбрим браниоцима Београда гарантује живот и имање ако му предају град. Тако и би, 29. августа 1521. године Турци су први пут ушли у Београд и господарили у њему 167 година без прекида, наводи аутор текста је Живојин Жика Петровић, објавила је Српска научна ТВ.

ЦРКВЕ ПРЕТВОРИО У ЏАМИЈЕ

Сулејман је испунио дату ријеч, пустио је Србе који су бранили Београд да изађу из града, посало их у Цариград заједно са њиховим свештеницима, калуђерима и светињама и населио их у једно село код Цариграда коме је дао име Београд. Сви остали Срби који нису учествовали у одбрани могли су да остану у Београду. Хришћанске цркве претворио је у џамије.

Како је Београд био силно порушен, Сулејман је окупио 21.000 Влаха и Цинцара са задатком да поново сазидају и обнове град. Они су то и завршили. За одбрану Београда султан је оставио 30.000 људи и 200 топова и тек тада се свечано вратио у Цариград. Било је то 19. октобра 1521. године.

 

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести