Лазар Хребељановић познат и као свети цар Лазар, био је српски владар с пријестолницом у Крушевцу.

Свети цар Лазар

Рођен је у Прилепцу код гласовитог Новог Брда, јужно од Приштине; његов отац Прибац је био логотет на двору цара Душана, што је било прилично скромно звање. Његова породица је држала само два града, мјесто у коме је рођен и оближњи Призренац, који су служили за чување Новог Брда, иако је по легенди потомак Немањиног најстаријег сина Вукана. Владао је од 1371. до битке на Косову 1389. године, гдје је херојски изгубио живот. Народ је одмах установио његов култ.

Сахрањен је био у цркви Вазнесења Господњег у Приштини, али су га годину дана доцније његови синови Стефан и Вук откопали и његово нераспаднуто тијело пренели у Раваницу, где су лежале све до Велике сеобе 1669. године, подсјећа Телеграф.рс.

Тада су пренете у Сент Андреју, у данашњој Мађарској, гдје су провеле четири године, након чега су пренешене у манастир Врдник на Фрушкој гори, који је тада добио назив Раваница. Због рата са Турцима, 1716. су године склоњене у Футог. Током револуције 1848. године склоњене су прво у Фенек, а потом враћене у Врдник. За време Другог свјетског рата пренешене су у Бешенево, али су их усташе ипак украле и однијеле у Загреб. Нијемци су их натерали да мошти врате, па су пренете у Саборну цркву у Београду 14. априла 1942.

Крајем осамдесетих година 20. вијека ношене су кроз многа мјеста по српским земљама, и коначно враћене у задужбину кнеза Лазара, Раваницу, коју је сам одредио за мјесто свог вјечног починка.

Некада су дијелови његовог тијела узимани да би се уградили у часне трпезе у црквама и манастирима. Глава је одвојена од тијела у тренутку смрти на Косову, али су на њој сачувани мишићи. Коса недостаје, а ушне шкољке су ситне. У потиљачном пределу постоји отвор усљед постморталне повреде. Очи су очуване, као и језик. Лијева рука, од које су очуване подлактица и шака, одсечена је у раменом зглобу.

ТАЈНА НАД ТАЈНАМА Строго се ћути о несретном сину цара Лазара, разлог је…

СВЕТИ СИМЕОН МИРОТОЧИВИ, СТЕФАН НЕМАЊА

Обновитељ Србије, велики жупан, рођен је вјероватно 1113. године у Рибници поред Подгорице као најмлађи син жупана Завиде. На власт је дошао 1168. године након унутар-династичког рата са својом старијом браћом, а владао је све до 1196. године, када је власт пренио средњем сину Стефану.

Умро је 1200. године, као монах у манастиру Хиландар. Свети га је Сава, његов најмлађи син, пренио у царску лавру Студеницу и положио у ћивот 19. фебруара 1208. године; ово се догодило осам година након његове смрти, након што је отворен гроб и у њену пронађено нетакнуто тијело из кога је текло миро и ширио се светачки мирис. И данас почива у Студеници, гдје га можете посјетити и поклонити се његовим моштима.

У Хиландару још увијек постоји лоза коју је засадио Свети Симеон, док је у Студеници увенула; на мјесту гдје се налазила постављена је 1419. године мермерна плоча. Народ вјерује да зрно овог грожђа из Хиландара уз пост и молитве Светом Симеону помаже нероткињама да добију потомство.

ЗАБОРАВЉЕНИ ЛАЗАРЕВ СИН: Због свађе са братом избрисан из памћења и историје

СВЕТИ САВА (РАСТКО НЕМАЊИЋ)

Растко је био најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и први архиепископ аутокефалне српске цркве. Наш је највећи светитељ, и један од највећих државника, ако не и највећи.

Преминуо је у бугарској престоници Трнову, током повратка из Свете земље, на дан Оданија Богојављења, 13. јануара 1236. године. С обзиром да се на тај дан ниједан светитељ не прославља, Саву славимо 14. јануара по старом календару, док га Руси славе 12. јануара. Краљ Владислав је пренео његово тијело из Трнова у Милешеву, наредне године, а гробница у коју га је положио постоји и данас. Као дан преноса моштију установљен је 6. јануар, а то је датум када је његов ковчег отворен. На гробу у древној бугарској престоници гдје је првобитно почивао непрестано се читају молитве и дан данас.

Култ Светог Саве је био толико снажан и моћан, да је био барјак око кога су се Срби окупљали у борби против турске окупације. И то буквално. Српски устаници у Банату су његов лик ставили на своју заставу, због чега је Синан Паша 1594. године наредио да се његово тијело пресене из Милешеве и спали на Врачару, а да му се пепео разбаца како наш народ не би имао коме више да се моли. Међутим, руке су некако сачуване; десну је откупио Никола Бошковић 1688. године и предао је језуитима, док се у Тројици Пљеваљској чува његова лева рука.

Срби нису престали да се боре, можда зато што је Савин пепео ветровима разбацан свуда гдје Срби живе. Можда је тако постао јачи него икада, универзалан, недокучив, недодирљив и на тај начин неуништив.

НА СЕБЕ ПРИМИЛА КРИВИЦУ ЗА РАТ Ћерка кнеза лазара – жена ЈУНАК

КРАЉ СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ

Био је средњи син Стефана Немање и први из ове династије који је формално крунисан као краљ (стављањем вијенца на главу). Учврстио је границе Србије, учврстио је власт династије, одредио насљедника и повукао се у манастир, гдје је постао Симон. Преминуо је 24. септембра 1228. године, када се наводно јавио у сну бугарском цару Борилу и латинском цару Константинопоља Хенрику Фландријском, који су са својим војскама продрли до Ниша, након чега су одустали и повукли се.

Испрва је био сахрањен у земљи, али је његово тијело извађено због рата 1687. године и пренето из Сопоћана у Црну Реку, а потом 1701. године у Студеницу, гдје се и данас налази, и поштује као преподобни Симон монах.

СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР: 12 пута селиле су се његове чудотворне мироточиве мошти кроз Србију и вијекове