НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

МОЛИТВА ВЕЛИМИРОВИЋА Из дјетињства владике Николаја: Мјесец нам је био икона, а дједа – свештеник!

09/05/2023

Описом суботње породичне молитве као детаљем из дјетињства владике Николаја Велимировића присјећамо се дана његовог рођења прије 136 година. У овом запису, свети владика нам је приказао начин на који се молитва спроводила у великој фамилији Велимировића, која је бројала чак 45 чланова.

 

 

 

 

Начин на који су се молили Велимировићи поучава нас, између осталог, како слога уједињује у молитви, спаја крвне сроднике и греје њихове душе. Осјећај, којем свако од нас треба да се врати!

 

На Туциндан (23. децембра 1880. године по старом, а 5. јануара 1881. године по новом календару) млади брачни пар Катарина (Ката) и Драгомир Велимировић добили су сина првенца Николу. Послије њега родише се и Стеван, Душан, Нинко, Богосав, Љубисав, Алекса, Николија (звана Косана) и Ангелина. Укупно деветоро дјеце. Благородну мајку Кату од све њене дјеце надживио је само најстарији син, велики угодник Божији – Свети владика Николај.

 

Велимировићи нису живјели само у великој породици, већ у великој фамилијарној заједници, у којој су веселе очи Катиних и Драгомирових соколова и соколица сијале из сваког кутка куће, подсјећа портал Башта Балкана.

 

У селу Лелићу, удаљеном осам километара од Ваљева, није било ружних ријечи за ову дјецу. Требало их је све нахранити, обући, опрати и очистити, а успут и имање одржати, мужа који је обављао писарске послове у срезу Подгорском дочекивати… Све је то пало на мајка-Кату.

 

У кући Велимировића много се држало до молитве. У заоставштини Светог Владике Николаја остао је сачуван један опис заједничке молитве у коме стоји слиједеће:

 

„Ја сам рођен у једноме селу у дому од 45 чланова. Сваке суботе, када би био обављен посао преко седмице, скупљали смо се ми да би се помолили Богу. Увече би мој дјед, глава куће, сазвао молитву.

 

Капеле у кући нисмо имали. Када је ружно вријеме, молили смо се у кући, а када је лијепо време напољу у дворишту. Звијездано небо било нам је црквено кубе, мјесец права икона, мили дјед свештеник. Он би изашао напред, стао пред нас и дубоко се поклонио и узимао кадионицу са жеравицом и тамјаном и окадио сваког од нас. Онда је почела тиха молитва, прекидана само час и по час уздасима и побожним шутањем.

 

Крстили смо се и молили гледајући у земљу и уздижући погледе наше пут звијезда… Молитва би се завршавала дубоким поклоном и гласним Амин. Када ми данас пада на памет ова молитва ја осјећам више побожности, скрушености и мирноће душевне, него што сам осјећао у свим великим и раскошним црквама света у Европи и Америци“.

 

 

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести