Ни 79 година послије једног од најстрашнијих бомбардовања које је доживјела српска пријестоница, на Ускрс, 16. и 17. априла 1944. године, не зна се колико је тачно било жртава у више савезничких бомбардовања током 1944.

Страдали су уписивани у матичне књиге умрлих у београдским православним и римокатоличким црквама, док их у књигама сачуваним у џамији – нема. Процјене погинулих премашују 2.000 (иако су Нијемци тврдили да их је било скоро 4.000), а само 16. и 17. априла страдала је 1.161 особа, а 1.468 тешко рањено. Многи су завршили у масовним гробницама, непописани, а највећа је била на Новом гробљу.

Најмлађа уписана жртва, показују матичне књиге, имала је само шест мјесеци, а најстарији страдали 84 године. Међу погинулима било је много дјеце од три, четири или пет година, као и тинејџера од 13 до 17. У породилишту, у Крунској улици, страдале су 22 породиље са бебама.

Међутим, ускршње бомбардовање није био ни први, а ни посљедњи „празнични поклон“ савезника те године. Први ваздушни напади на Србију кренули су још 1943. године, а на мети је био Ниш (нападнут 20. октобра 1943).

Како наводи Тијана Пауновић у монографији „Жртве англоамеричких бомбардовања“, коју је Музеј жртава геноцида издао, 2020. године, а која је због пандемије прошла готово незапажено, зна се за најмање осам бомбардовања Београда: 16. и 17. априла, затим 18. маја (оно је било и најјаче), па 6. јуна, као и 3, 6, 8. и 18. септембра 1944.

– Чешће него Београд, али са мањом разорном снагом, бомбардован је Ниш, као и Подгорица – наводи Тијана Пауновић. – По више пута су бомбардовани или митраљирани и Книн, Сарајево, Краљево, Земун, Нови Сад, Смедерево, Никшић, Ћуприја и Поповац код Параћина.

Подужи је и списак градова који су нападнути макар једном, а посебно је познато бомбардовање српских мјеста у долини Мораве, у септембру 1944, у операцији „Недјеља пацова“. Циљ јој је био да спријечи повлачење њемачке армије са грчких острва моравским правцем.

Пауновић за „Новости“ каже да су у монографији наведене само оне жртве које су свештеници уписали као директне жртве бомбардовања.

– Има и оних за које се наводи да су убијени у том периоду, али не и да су страдали од ваздушних напада, па они нису класификовани као директне жртве бомбардовања – каже Пауновић.

Први налет англоамеричких бомбардера над Београдом, како описује у уводу монографије, започео је 16. априла у 11.30 и послије пола сата уследио је други. Наредног дана напади су изведени у још три таласа.

Бомбе су падале по свим дијеловима града, а нарочито око жељезничке станице, на Сењаку, Чукарици, Раковици, Топчидеру, Теразијама, Славији, Бајлонијевој и Каленићевој пијаци, Врачару… Погођен је комплекс болница, као и породилиште у Крунској, затим мостови, фабрике, јавне зграде.

ЛЕСКОВАЦ И НИШ

ПОПИСИ жртава сачињени су само у неким градовима, попут Лесковца, гдје је 6. септембра 1944. погинуло више од 1.000 људи. У Нишу су пописане 664 особе, али бројке премашују 1.000.

Другог дана погођен је Централни хигијенски завод, Дом слијепих, Болница за заразне болести, Државни дом за мушку и исти такав за женску дјецу, Дјечја болница… Погођен је и логор на Сајмишту, гдје је погинуло 60, а страдало око 150 заточених логораша, како наводи Пауновић, углавном Срба.

На једној бомби која је остала неексплодирана Београђани су открили поруку исписану ћирилицом „Срећан Ускрс!“ Велики број грађана побјегао је из града. Живјели су под шаторима и у земуницама између Авале и Торлака.

У нападу 18. маја савезници су на главни град изручили око 300 бомби, од којих ниједна није пала на неки важнији њемачки циљ, већ су завршиле на приватним кућама. Највише су страдали Пашино брдо, Неимар и околина Каленићеве пијаце. Процјењује се да је било око 350 мртвих и 650 рањеника. Шестог јуна страдали су дијелови око жељезничке станице и данашње Мостарске петље, а на мети 3. септембра били су мостови. Шестог је погођен велики број приватних кућа у Краља Александра, Зориној, Београдској.