НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

ПОСЉЕДЊИ СИМБОЛ ДАВНО НЕСТАЛОГ ЦАРСТВА Витез који је побиједио Турско царство!

14/06/2023

Кула Гардош данас је један од најпрепознатљивијих симбола Земуна и мјесто које обавезно посјете сви они који долазе у овај дио Београда. Ипак, чак и међу Земунцима, много је заблуда када је у питању овај објекат… почев од имена.

 

 

Изнад кровова земунских кућа и звоника цркве Светог Николе већ се деценијама немо уздише импозантна грађевина од цигле и опеке, један од посљедњих трагова некада моћног Аустроугарског царства на тлу данашње Србије – Гардош кула или, како Земунци воле да је зову – Кула Сибињанина Јанка.

Историјски, заправо су погрешна оба назива, али то није једина грешка која већ вијековима опстаје када је у питању овај објекат, наводи Историјски забавник.

Гардош кула – не једна од четири, него једна од седам споменика!

Кулу која се већ деценијама као стражар уздише изнад Земуна изградиле су мађарске власт 1896. године у част прославе хиљадугодишње владавине на овим просторима. Одатле и право име ове грађевине – Миленијумска кула.

Градња на Гардошу је завршена 5. августа 1896. године, а њено свечано отварање било је 15 дана касније, 20. августа 1896.

Већина Земунаца ће вам рећи да је баш ово мјесто за изградњу куле изабрано зато што је њихов град у то вријеме био најјужнија тачка царства, а да су Угари жељели да подигну четири куле на четири стране свијета, у најудаљенијим мјестима своје државе. Ипак, ово је само дјелимично тачно.

Миленијумска кула заправо је једна од седам споменика потпуно различите архитектуре којим је Угарска хтјела да обиљежи своју хиљадугодишњу државност. Наиме, према легенди, Мађарска је настала спајањем седам племена па је због тога било симболички важно подићи и седам споменика.

Два посвећена овој годишњици изграђена су у Мађарској, у градовима Опустасер и Панонхалм, два у данашњој Словачкој у градовима Нитра и Девин, један у Украјини, код града Мухатчево, један у Румунији, код Барошева и овај седми – Земунска кула који се и јесте налазио најјужније. Централни Миленијумски споменик подигнут је у Будимпешти и налази се на Тргу хероја.

До данашњих дана, осим Земунске куле, опстали су још само споменици у Мађарској – у Панонхалму и Опустасеру, док су остали порушени, па Миленијумска кула представља једини такав споменик Мађарске царевине, који је остао на територији других држава.

А гдје је ту Сибињанин Јанко?

Деценијама су о овом мјесту испредане мистериозне приче. Једна од таквих легенди је да из подрума Миленијумске куле води тунел којим се, испод Дунава, може стићи до тврђаве на Калемегдану.

Ипак, један други мит заслужан је за име које се много чешће помиње у причама Земунаца. Наиме, пијре него Миленилумска или чак и Гардош кула, Земунци ће вам рећи да се она зове кула Сибињанин Јанка.

Сибињанин Јанко је заправо Јанош Хуњади, мађарски витез који је 1456. године побиједио Турско царство, одбранио Београд и остварио највећа побједу хришћана над Османлијама у 15. вијеку.

Само три недјеље по окончању битке, док је славље због побједе још трајало, Хуњади је умро од посљедица куге, прича каже, баш у једној од кула средњовјековне тврђаве на Гардошу.

Све ово дешавало се 440 година прије зидања Миленијумске куле са којом Сибињанин Јанко није имао никакве везе, али је његов култ у народу и даље био јак, па није прошло много пре него што су мађарску кулу Срби прозвали – кула Сибињанина Јанка…

И, тако је остало све до данашњих дана.

 

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести