НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

МЈЕСТО СРПСКОГ БОЛА И ПОНОСА, АЛИ И ЈЕДНОГ ЧУДЕСНОГ ДОГАЂАЈА

18/06/2023

Морске дубине крај грчког острва Видо постале су вјечна кућа за хиљаде српских војника који, измучени болешћу и повлачењем преко Албаније, нису могли даље. Међу потресним причама оних који су живот дали за слободу отаџбине, сачувана је и једна посве необична – о томе како је један Раденко умакао смрти.

 

 

Међу многим лешевима које је требало са Вида бацити у море био је и Раденко Савић из Књажевца, иначе писар у штабу.

Кад су му везали камење и пришли да га баце у море, војник Санда га је запазио и било му је чудно што писар “није зенуо“ тј. што тијело није имало отворена уста. Ипак, како се тих дана нагледао свакаквих страхота томе није придавао нарочиту пажњу и наставио је са својим тегобним послом.

А онда се десило чудо! Кад је пао у ледену воду, Раденко се освијестио и повикао: „Где сам ја ово? Помазите браћо!“

Они који су га малочас мртвог бацилли у море, скочили су у воду и извуку га, а Раденко не само да је преживио него је дочекао и ослобођење земље и повратак у домовину, навео је аутор текста, Добрица Јовичић, проф. Историје, а објавио
је Историјски забавник.

Раденко је послије рата завршио за професора и предавао је географију у Гимназији у Смедереву. Био је врло строг и ђаци су се у шали “распитивали” за његове спасиоце. Касније се преселио у Сокобању и сваке године позивао на Озрен оне који су га спасили из „Плаве гробнице“.

Посљедњи спасилац је преминуо 1966. а бегунац из Јонског мора 1916. се придружио саборцима 1977. године.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести