Дан након Одлуке Уставног суда да без Срба могу засиједати и одлучивати, правници у Српској анализирају „крњу“ одлуку ове правосудне институције. Питају, како су могли засиједати и одлучивати без јединог судије из Српске. Оваквим потезом, кажу, да је Уставни суд себе деградирао, и да начин на који су то урадили има елементе државног удара.

Шта је натјерало стране и бошњачке судије да повуку овакав, за многе, неозбиљан потез којим руше уставни поредак, али и сами себе. Златко Кнежевић, судија из Републике Српске није присутвовао ванредној сједници.

Из добро обавијештеног извора сазнајемо да је о ванредној сједници информисан у петак, и да је оправдано био спријечен да сједници присуствује.

Све и да је судија Кнежевић био на ванредној сједници, Уставни суд није могао донијети овакву одлуку и промијенити Правила.

Огњен Тадић пита како то Уставни суд планира испунити своју основну функцију – заштиту људских и грађанских права ако у његовом раду не учествују представници свих Дејтоном предвиђених компоненти.

– Ко је и зашто хтио да крши Правилник Уставног суда? Но,то ће тек бити одгонетнуто. Али је, чињеница да се сада види да Народна Скупштина својим закључцима није била та која је вршила притисак на Уставни суд БиХ, како би тај суд изашао из стандарда самога Устава. Него је вршио притисак на који има право, као тијело које бира судије, да тај Уставни суд врати у границе – категоричан је Тадић.

– Уставни суд БиХ кренуо је у коначни обрачун са српским народом и Републиком Српском. Одлука Уставног суда о брисању члана 39 из Правила о раду тог суда је срамна и скандалозна и дефинитивно показује да је тај суд непријатељска институција за Републику Српску – тврди Радован Ковачевић, делегат у Дому народа ПС БиХ.

Сада је и лаику јасно зашто је Народна скупштина повлачила потезе када је ријеч о Уставном суду, странцима и ОХР-у. Правни експерти у Српској с пажњом разматрају шта се то јуче десило у Уставном суду БиХ и како је могуће одлучивати без судије кога је бирала Народна скупштина? Да би немогуће постало могуће, без утемељења у Уставу, „крњи“ Уставни суд мијења Правило, без обзира на одлуку и позив Народне скупштине, да без српских судија могу засиједати и одлучивати.

– Шта смо добили? Добили смо да се могу доносити одлуке без практично без иједног судије из реда српског народа, који бира НСРС! То, апсолутно значи мајоризацију, одлуке које ће изазвати невјероватне контраверзе и које ће доћи у ситуацију, да се можда не примјењују на територији Републике Српске, а тиме и проблеми са којима ћемо се сусретати на политичком животу у Републици Српској – сматра Миодраг Стојановић, адвокат.

Правници анализирају на који начин се супроставити таквој измјени Правилника, јер је то интерни акт суда. Питање је и којим правним средствима тражити да се одлука поништи, тим прије што није у складу са Дејтонским мировним споразумом и води ка мајоризацији једног народа.

– Сада наступа криза, а она надам се, води разговорима, а разговори могу имати само један позитиван резултат. А, то је да се преиспита избор за Европским судом за људска права судија, да се усвоји Закон о Уставном суду који би гарантовао процедуре већ заступљене при свим другим судовима. Захваљујући чему, избјегли би се јучерашњи поступци – кршење сопствених Правилника – додао је Тадић.

А Правилнике нам одавно пишу странци.

Па не би чудило да Уставни суд одлучи да им представници конститутивних народа нису ни потребни, јер за одлучивање имају стрне судије.