НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

НАЈСТАРИЈА СРПСКА ПЈЕСМА НАСТАЛА ЈЕ У СМЕДЕРЕВУ: Стигла је чак до Италије, а њени стихови крију ГОРКЕ ВАПАЈЕ

28/06/2023

Зове се Орао се вијаше.

 

Најскупља српска пјесма има занимљво поријекло, док је најстарија на овим просторима настала захваљујући народну који у то вријеме није био ни образован.

 

Дакле, прва српска пјесма је тзв. бугарштица Орао се вијаше, о деспоту Ђурђу Бранковићу и Сибињанин – Јанку, из XВ вијека. Од свих епских пјесама које су усмено настале, она је међу Србима и Хрватима најраније записана, док су остале српске епске пјесме записане тек шест деценија касније, пише Опанак.

 

Пјесма описује историсјки догађај, односно тамновање угарског владара Сибињанин – Јанка (Јанка Хуњадија, капетана Београда средином 15. вијека и оца Матије Корвина) у Смедереву.

 

Након његовог страдања на Косову 1448. године, Хуњадијева војска била је малобрнојна и није била опремљена на завидном нивоу. Таквој војсци, Деспот Ђурађ није желио да се придружи, будући да је наслућивао крањи исход.

 

Радња пјесме говори о војводи Јанку, који из тамнице дозива орла који се вије над Смедеревом и заклиње га да пође смедеревској господи; нека се за њега моле славноме деспоту Ђурђу, да га пусти из тамнице, па ако му у томе Бог помогне и славни деспот ослободи, обећава да ће орла нахранити црвеном турском крвљу и бијелим витешким тијелом.

 

Пјесма је настала у Смедереву, а записао ју је италијански пјесник Рођери де Пачиенца. Према његовим записима, пјесма је изведена од „некаквих Словена“, на двору једног барона, а у циљу забаве напуљској краљици Изабели дел Балцо.

 

Дакле, Словени су забављајући краљицу извели свој плес, пили и громким гласом пјевали пјесму. Он је чак поменуо и имена оних који су били учесници забаве, односно плеса: Ратко, Милица, Вучета, Стана, Вукашин, Рашко, Ружа, Вук…

 

Словени који су се тада нашли у градићу Ђоја дел Коле, били су дио колоније која је у њему постојала.

 

„Орао се вијаше над градом Смедеревом. Ниткоре не ћаше с њиме говорити, него Јанко војвода говораше из тамнице: „Молим ти се, орле, сиди мало ниже да с тобоме проговору: Богом те брата јимају пођи до смедеревске [господе] да л’ моле славном деспоту да м’ отпусти из тамнице смедеревске; и ако му Бог помаже и славни деспот пусти из смедеревске тамнице, ја те ћу напитати чрвене крвце туречке, бијелога тијела витешкога.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести