НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

ЖЕЉНЕ СЛОБОДЕ И МИРА Голоруке ишле на бајонете не плашећи се за свој живот!

15/07/2023

Прошла је 81 година од пробоја непријатељског обруча на Козари у Другом свјетском рату.

 

 

Предсједник Градске организације СУБНОР-а Вељко Родић подсјетио је да је пробој на Патрији један од најзначајнијих момената Битке на Козари, која је вођена у јуну и почетком јула 1942. године.

„У ноћи између 3. и 4. јула партизани Козаре извршили су пробој обруча на путу Приједор – Дубица и план је био да збјег народа у којем је било више 80.000 људи, жена и дјеце изведу и да негдје између Драготиње и Сводне пређу у слободни Подгрмеч. Међутим, тај пробој је само дјелимично успио јер је у току те ноћи непријатељ добио појачање у тенковима, топовима и пресјекао колону цивила и рањеника која је излазила“, рекао је Родић, јавила је Срна, пренио приједоринфо.

Он је додао да је у пробоју погинуло око 600 цивила и 900 бораца, а спасено је око 10 хиљада жена, дјеце и стараца који су се налазили у збјеговима на опкољеној планини. „Нажалост, многи становници ових крајева нису успјели да изађу из обруча и тад је настала голгота народа Козаре и Поткозарја, који је у највећем броју завршио у Јасеновцу“, нагласио је Родић. дОн је подсјетио да је то било доба великог страдања, али и великог херојства, због чега је потребно и данас говорити о тим догађајима.

Секретар Завичајног друштва „Патрија-Јеловац-Приједор“ Младен Продан рекао је да су ови догађаји у његовим сјећањима од треће године живота.
„Причали су нам наши стари о пробоју из козарског обруча и о великом страдању цивила овог и свих поткозарских села у току Другог свјетског рата. Посебно се причало о великој храбрости младих жена овог краја које су жељне слободе и мира голоруке ишле на бајонете не плашећи се за свој живот“, рекао је Продан.

Вијенци су, осим споменика на Патрији, положени и код спомен-костурнице у засеоку Мацуре, гђе је сахрањено 312 цивилних жртава. Представник Градске управе Приједор Драгослав Кабић рекао је да је ово још једно свето мјесто страдања дјеце и народа овога краја у Другом свјетском рату.

„То су вјешто заташкавале комунистичке власти и задњих година ми дајемо акценат томе. Градска управа ће уз помоћ Владе Републике Српске и локалног становништва ући у рестаурацију споменика и спомен-подручја које треба да буде још један од симбола страдања народа на Козари“, рекао је Кабић.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести