НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

У Завидовићима спомен-обиљежје за погинуле српске борце

30/07/2023

У српском повратничком насељу Долац, у општини Завидовићи, у ФБиХ, подигнуто је спомен-обиљежје за 21 погинулог српског борца и шест цивилних жртава одбрамбено-отаџбинског рата, међу којима је и двоје дјеце.

 

 

На споменику су и имена 26 жртава из Другог свјетског рата од којих је шесторо страдало у Јасеновцу. На вјерски празник Огњена Марина становници Доца окупљају се у родном крају у којем живе малобројни српски повратници.

Драго Илић из Доца изгубио је брата. Погинуо је на линији бранећи своје село.

Каже да је споменик у порти цркве Светог Василија Острошкиг мали дуг браниоцима Доца, који су успјешно одолијевали свим нападима.

– Само из земље нису гађали, у окружењу смо били нон стоп – каже Илић.

 

 

– Ако је битно за нас Долачане, јер јако пуно смо везани за Долац и не можемо га заборавити никако и нећемо – додао је Душан Недељковић, из Модриче, брат погинулог борца.

Након пада Возуће Долац је напуштен.

Од пријератних 155 породица данас их је у селу тек тридесетак, махом старијих домаћина.

Марко Остојић један је од најстаријих мјештана.

– Од пензије живим, у свом, на свом, нико ме не дира, никога не дирам – прича Остојић.

 

 

Ми смо имали овдје амбуланту, кино, дом, али сада нема, народ се није вратио и нема ништа – додаје Јеленка Остојић, повратник у Долац, Завидовићи.

За сваку ситницу морају до седам км удаљених Завидовића.

Млади се не враћају, многи су настањени у Добоју и другим градовима.

Стојан Арсеновић послије рата отишао је у Аустралију, али се ипак вратио у завичај. Многи дођу само за празнике.

– Нема се коме направити ни школа, нити шта друго. Сакупили смо новац нашег народа из Америке, Аустралије, Луксембурга, па смо направили цркву, она нас окупља – истакао је Арсеновић.

– Мада нисам ту рођена, али волим да дођем, драго ми је кад се скупимо, то је једном годишње и видимо се – навела је Мара Недељковић из Београда.

Дио инфраструктуре у селу је урађен, али потреба има још.

– Приоритет нам је дом да санирамо. Имали смо дом, али је срушен. Имамо још да ријешимо локалне приступне путеве кућама – поручио је Драгомир Петровић, предсједник МЗ Долац.

Иако расељени свуда по свијету становници Доца не заборављају свој крај и радо га посјећују.

Не заборављају ни своје погинуле, на које ће вјечно да подсјећа спомен-обиљежје.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести