Република Српска не може бити укинута, односно нестати на основу било каквих и било чијих спољашњих односа, јер она изнутра постоји, за разлику од БиХ, која изнутра не постоји, истакао је дипломата Дарко Танасковић на трибини „Инцков закон – крај Српске или распад БиХ“.

дипломата Дарко Танасковић

Бивши амбасадор Србије у Турској и Ватикану сматра да је неоснована дилема питање да ли је Република Српска на путу нестанка због наметнутог закона бившег високог представника Валентина Инцка.

Он објашњава да је другачији случај са БиХ, која изнутра не постоји, баш као ни Федерација БиХ /ФБиХ/.

„То не мора да значи да ће БиХ нестати. Она би могла опстати уколико би се, и споља и изнутра, настојање да се систематски оспорава и релативизује постојање Републике Српске замијенило реалистичним и конструктивним трагањем представника три конститутивна народа за моделом одрживе заједничке државе Срба, Бошњака и Хрвата“, оцијенио је Танасковић.

Он каже да у Инцковој наметнутој одлуци, ипак, има и нешто добро, јер је консолидовано политичко јединство у Српској, у којем су прије тога почеле да се „показују пукотине“.

„То треба одржати, јер је јасно да Бошњаци у политичком смислу у Бањалуци не могу ништа да постигну, а представници Српске у Сарајеву итекако могу“, објаснио је Танасковић.

Он је указао и да је Инцко везао руке свом насљеднику – нелегитимном високом представнику Кристијану Шмиту, стављајући га у незавидан положај, јер је свима, па и њему јасно да не може да цијели један народ стави на оптуженичку клупу.

„Шмит има још један велики проблем. Бошњаци од њега очекују много, али је то што они траже неспроводиво у пракси“, закључио је Танасковић.

Социолог Слободан Рељић сматра да Инцкова посљедња одлука представља „тријумф неразума“ у сваком погледу, додајући да је посебан проблем то што је донесена на исти датум /23. јула/ када је и Аустроугарска упутила срамотни ултиматум Србији.

„Тај ултуматум је био повод који је довео до нестанка Аустроугарске, што је чињеница која има велику симболичку моћ. Стање у којем су западне силе тренутно упоредиво је са стањем Аустроугарске царевине прије једног вијека“, рекао је Рељић.

Он је оцијенио да је Запад данас „руина, која је у фази самоуништења“, о чему свједоче и потези које његови представници вуку у БиХ.

„Свима је овакве Босне до гуше, али је проблем у томе што се то на силу брани. Ако се бар половини народа ништа не допада, као што је случај у БиХ, онда та држава може да остане само у тврдој диктатури каква је данашња Босна“, рекао је Рељић.

Он је додао да моћ Запада догоријева и да свима постаје јасно да је функција високог представника у БиХ реликт прошлости, што је изговорио и хрватски шеф дипломатије Горан Грлић Радман, знајући да то више није нешто што не смије да се изговори.

Стручњак за безбједност Предраг Ћеранић указао је да Инцкову наметнуту одлуку и нелегално именовање Кристијана Шмита за високог представника треба посматрати у политичком, али и у безбједносном контексту.

Ћеранић, који је подсјетио да су се Русија и Кина успротивиле именовању Шмита, указује да се послије изостанка консензуса у Савјету безбједности УН о високом представнику намеће закључак да Босна постаје предмет отворене конфронтације суперсила.

Извор: Срна