„Ја то нисам урадио као Милорад Додик. Ја сам то урадио као предсједник Републике. А одговарам као Милорад Додика. И неће ми то бити никакав проблем да се појавим без обзира колико то било накарадно“, рекао је Милорад Додик, предсједник Републике Српске.

Спорно је то што је потписао Указ о проглашењу Закона о непримјењивању одлука високог представника у Службеном гласнику.

Тужилаштво је у августу подигло оптужницу. Не само против Додика, већ и в.д директора Сужбеног гласника. Исто зато што је урадио оно што је морао.

„Што се тиче самог права, ово све постаје једна лакрдија. Озбиља лакрдија која све може да нас доведе на ивицу понора“, каже Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ.

Суд БиХ се мало нећкао, а мало тражио дораду оптужнице. Или под притиском, или из неких других разлога, оптужница је потврђена.

Лакрдија је мала ријеч за оно што ради правосуђе БиХ. Од права су оставили само слово П. И тако је настао политички процес.

„Очито да је суштина овог кривичног дјела била та правна посљедица односно та забрана обављања позива, дјелатности и дужности“, изјавио је Милан Петковић, адвокат.

Све је у лонцу међународне заједнице, закувао Кристијан Шмит. Познат по томе што је нелегалан. Још познатији као непристојни туриста, који мисли да је у циркусу. Однедавно познат и по томе што је у БиХ уносио оружје.

„Поставља се питање да ли један појединац или једна институција може да стане изнад 300.000 грађана Републике Српске који су једносгласно стали иза одлуке да Републику Српску и српски народ води Милорад Додик“, истакла је Сања Вулић, шеф Клуба посланика СНСД-а у ПД ПС БиХ.

То баш најбоље нису разумјели опозиционари. Умјесто одбране институције предсједника, ко год он био, лични обрачун са Милорадом Додиком ипак им је важнији.

„Ако ће се од Додика правити света крава Републике Српске ја лично, а ни ПДП у томе нећемо учествовати“, поручио је Игор Црнадак.

„Мене Милорад Додик и као предсједник Републике Српске и као предсједник извршног комитета СНСД-а, не интересује“, каже Маринко Божовић из СДС-а.

Интересује зато грађане који су бирали на демократским изборима. Њихова порука прелази границе. Оне енититетске. Граница постоји!

И на крају, крај се не назире. Тако је када режирају мало Американци, мало Нијемци. И док се, као у научној фантастици, воде оним, побиједиће јачи, из Републике Српске им поручују да тај филм, овај пут неће гледати.