О стању у просвјетни са министром просвјете и културе Жељком Стојичић, радо би разговарали и из Синидката, али она како сазнајемо пробија све рокове. На одговоре су чекали и предуго, а наводно ће им отворити врата тек наредне седмице. Проблема у ресору који води, има на претек. Стојичић је или помислила да ће се сами ријешити, или да ће их рјешавати неко други. Још у октобру је на Дан просвјетних радника чула све замјерке, али све то могло је да причека.

„Tај социјални дијалог и преговарање морају бити на већем и квалиетнијем нивоу. Морамо чешће да се срећемо да износимо проблеме и нудимо рјешења. Да кроз аргументе дођемо да најбољих рјешења и да не смијемо затварати очи пред проблемима који се дешавају у образовном систему Републике Српске. Сарадња са министрицом просвјете и кулутре мора бити боља“, рекао је Драган Гњатић, предсједник Синдиката образобања, науке и културе Републике Српске.

Зашто је све ставила на чекање никоме није јасно. Па ни радницима из министарства који се, како сазнајемо, жале да минисар не ради свој посао. Ни медији немају шта да испрате. На наш позив ни данас није одговорила. Зато и не чуди што ни грађани не знају ко је минисар једног од најважнјих ресора.

Анкета

– Је ли знате ко је министар просвјете и културе Републике Српске?

„Чекај, чекај… Не знам.“

– Је ли знате ко је министар просвјете?

„Немам појма“.

– Како сте задовољни образовањем у Републици Српској?

„Никако. Па шта ја знам ово насиље по школама и ово… Ови ученици нису више васпитани као прије“.

– Шта мислите како се млади данас школују, какав је ово систем?

„Мислим да квалитет није на задовољавајућем нивоу. То је мој утисак“.

– А је ли знате ко је министар просвјете?

„Да вам кажем у овом моменту не могу се сјетити имена“, кажу грађани.

На рад министрице пожалили су се они који добро знају шта се дешава у Министарсту просвјете и културе. Проблем је баш тај, што се не дешава ништа. Највише јој замјере то што није реаговала на бројна дешавања у школама. Једним од њених највећих промашаја наводе и гостовање Сарајевског ратног театра у Народном позоришту Српске. Тада је све то подржала, а након осуда организација проистеклих из одбрамбено – отаджбиског рата, саму себе је демантовала.