Члан Главног одбора СНСД-а Срђан Шекара поручио је да ће српски народ славити 9. јануар – Дан Републике рођене у миру, на достојанствен и демократски начин и засноване на домаћем и међународном праву, док Бошњаци, уколико то желе, могу славити и ратни имендан с почетка 1993. године.

„Република Српска је историјска чињеница и то политичко Сарајево и дио међународне заједнице који лијеже и устаје уз приоритет да оспори Дан Републике безуспјешно покушава да поништи, заборављајући да је стварање Српске израз воље и љубави српског народа, који ни тада ни сада није хтио нити ће прихватити да га други прегласавају, понижавају и одлучују у његово име“, рекао је Шекара за Срну.

Он је констатовао да је за жаљење свака она политика која долази из Сарајева, непостојећег ОХР-а и водећих амбасада западних земаља којој је приоритет грубо потцјењивање свега што је српско, бахато фалсификовање историјских чињеница, отимање уставних надлежности Републике Српске, њене имовине или блокада свих њених развојних пројеката.

„Иако чисто сумњам да ће икада престати да лутају покушавајући пронаћи начин на који би понизили Српску и од ње у институционалном смислу направили празну љуштуру, за представнике сарајевске политичке чаршије, била то СДА или пак ‘тројка’ која из страха пречесто навлачи њен политички огртач, али и њихове стране менторе, било би много љековитије да на вријеме схвате да пут којим иду води у нигдје и да сваким новим кораком највише штете наносе само и искључиво себи и државној заједници БиХ“, истакао је Шекара.

Он је закључио да је све то, па и нешто ново што вјероватно тек осмишљавају празан посао, који не може и неће утицати на осјећај безусловне љубави коју српски народ гаји према Српској, нити на његов начин живота и одлучност да живи у миру, слободи и слободно слави своје празнике и 9. јануар-Дан Републике.

Девети јануар се слави као Дан Републике Српске јер је тог датума 1992. године настала под првобитним називом Република Српског Народа у БиХ.

Српску су основали српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ након што су прегласани у кључним питањима о опстанку Југославије, а припадници друга два народа кренули у сецесију мимо воље Срба, који су имали статус конститутивног народа.