Министарка здравља Србије Даница Грујичић изјавила је да је захвална предсједнику Републике Српске Милораду Додику и Српској што су у њој препознали неког ко је достојан државног одликовања које јој је додјељено поводом Дана Републике.

– Свако признање је значајно, али када иза њега стоји држава као што је случај при додјели ордена, онда то значи да иза њега стоји и народ те државе која признање додјељује. То је оно што ми као љекару и као човјеку највише значи – истакла је Грујичићева, носилац Ордена заставе са сребрним вијенцем за допринос лијечењу пацијената из Српске и подршку здравственом систему.

Грујичићева је истакла да се у Републици Српској одувијек осјећа као код куће.

– Моји пријатељи, колеге и пацијенти ме дочекају и испрате као најрођенији род, тако да сам и прије овог ордена широм Српске примила „признања“ којима су ме грађани Републике Српске сврстали међу блиске пријатеље – истакла је она.

Грујичићева је напоменула да је некима помогла као љекар, неки су јој колеге, неке чак и не познаје лично, али они њу препознају и поздраве.

Она је нагласила да сада и као министар здравља може да допринесе сарадњи Србије и Републике Српске у зближавању два здравствена система, што је потврдио и договор у Бањалуци којим ће Србија помоћи здравственом систему Српске да успостави регистар матичних ћелија, као и при едукацији и отварању лабораторије.

– Досадашња сарадња се наставља, а меморандум који ћемо ускоро потписати и формално-правно ће уредити сарадњу наша два министарства – рекла је Грујичићева.

Она је нагласила да за њу Дрина никада није била препрека.

– Радо долазим у Републику Српску, прије свега због људи који ме увијек срдачно дочекују и којима се увијек обрадујем – рекла је Грујичићева.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик уручио је током прославе Дана Републике – 9. јануара у Бањалуци одликовања заслужним грађанима и институцијама.

Девети јануар слави се као Дан Републике Српске јер је тог датума 1992. године настала под првобитним називом Република српског народа у БиХ.

Српску су основали српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ након што су прегласани у кључним питањима о опстанку Југославије, а припадници друга два народа кренули у сецесију мимо воље Срба, који су имали статус конститутивног народа.