Влада Републике Српске донијела је Одлуку о утврђивању основице и коефицијента висине исплате мјесечних примања за 2024. годину предвиђених законом о заштити цивилних жртава рата у износу од 655,64 КМ.

Обрачун примања по наведеној основици у 2024. години ће се вршити за 2.173 корисника, од чега је 967 корисника личне цивилне инвалиднине и 1.206 корисника породичне цивилне инвалиднине.

Основица која се утврђује овом одлуком у складу је са висином расположивих средстава планираних за цивилне инвалиднине за текућу годину, те је у висини основице из децембра 2023. године, која је увећана за 10% у односу на основицу за период јануар-октобар 2023. године.

Одредбом члана 10. став 3. и члана 24. став 4. Закона заштити цивилних жртава рата, прописано је да Влада Републике Српске доноси одлуку о усклађивању и утврђивању основице и коефицијента исплате мјесечних примања за одређену буџетску годину, а у складу са расположивим средствима у буџету, планираним за ове намјене.

Влада је донијела и Одлуку о висини основице за обрачун примања за 2024. годину предвиђених Законом о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске.

Износ средстава у Буџету за 2024. годину планираних за исплату примања прописаних Законом, омогућава да се основица за обрачун примања за 2024. годину утврди у износу од 874,30 КМ. Обрачун примања по наведеној основици у 2024. години ће се вршити за 45.150 корисника, од чега за 28.966 корисника личне инвалиднине и 16.184 корисника породичне инвалиднине.

Основица која се утврђује овом одлуком у складу је са висином расположивих средстава планираних за војне инвалиднине за текућу годину, те је у висини основице из децембра 2023. године, која је увећана за 10 одсто у односу на основицу за период јануар-октобар 2023. године.

Одредбом члана 16. став 3. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске прописано је да се основица за обрачун примања прописаних Законом утврђује у проценту од просјечне нето плате запослених у Републици Српској у претходној години, а ставом 4. истог члана да одлуку о утврђивању основице доноси Влада Републике Српске почетком сваке године у складу са висином расположивих средстава планираних у буџету за ту годину, водећи рачуна о нивоу достигнутих права.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о висини основице за обрачун годишњег борачког додатка за 2023. годину.

Број корисника који има право на годишњи борачки додатак за 2023. годину (борци прве и друге категорије), са стањем на дан 31.12.2023. године је 6.849.

Основица за обрачун годишњег борачког додатка утврђена је у висини од 4,43 КМ по мјесецу проведеном у зони борбених дејстава. Чланом 7. Уредбе о борачком додатку прописано је да се годишњи борачки додатак обрачунава по основици коју утврђује Влада Републике Српске у складу са расположивим буџетским средствима за ту намјену и бројем корисника евидентираним у години за коју се врши исплата, те да се ова одлука доноси у првом кварталу текуће за претходну годину.

Влада је донијела и Одлуку о висини основице за обрачун мјесечног борачког додатка за 2024. годину, чиме се извршава обавеза утврђена Законом и Уредбом о борачком додатку.

Због доношења Уредбе о измјенама Уредбе о борачком додатку („Службени гласник Републике Српске“ број: 87/23), којом је омогућено свим категорисаним борцима да остваре право на мјесечни борачки додатак по основу ангажовања у рату у зони борбених дејстава, повећан је број корисника мјесечног борачког додатка, који са стањем на дан 31.12.2023. године, износи 158.334.

Износ средстава у Буџету за 2024. годину планираних за исплату мјесечног борачког додатка, омогућава да се основица за обрачун утврди у износу од 3,00 КМ по мјесецу проведеном у зони борбених дејстава, што је увећање од 36,36364 одсто у односу на основицу из 2023. године, која је износила 2,20 КМ. Одредбом члана 4. став 3. Уредбе о борачком додатку прописано је да се висина основице за обрачун борачког додатка одређује у проценту од основице из члана 16. став 3. и 4. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске, а чланом 5. Уредбе прописано је да Влада Републике Српске утврђује основицу за обрачун мјесечног борачког додатка у складу са расположивим буџетским средствима за ту намјену и евидентираним бројем корисника.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о усвајању Приједлога Програма јавних инвестиција Републике Српске за период 2024-2026. година. У овом евиденционом документу садржан је преглед инвестиционих пројеката у току, пројеката за које су обезбијеђени или извјесни извори финансирања, као и преглед кандидованих приоритетних пројеката који још немају обезбијеђене изворе финансирања.

У периоду 2024-2026. година у Републици Српској су уговорене инвестиције у износу од 2,8 милијарде КМ, док је за исказане приоритетне потребе, до седам пројеката по институцији, исказана потреба за додатне инвестиције у износу од 3,4 милијарде КМ (пројекти без обезбјеђених извора финансирања).

Укупна вриједност свих кандидованих пројеката министарстава и институција износи 9,3 милијарде КМ. Анализа секторске структуре инвестиција у периоду 2024-2026. година показује да се највеће инвестиције (94,09%) реализују у секторима енергетике, саобраћаја, здравства и пољопривреде. У периоду 2024-2026. година у области енергетике обухваћени су пројекти укупно вриједни 2,1 милијарде КМ. Највећа улагања планирана су за пројекат Изградња ХЕ Бук Бијела у оквиру „Хидроелектроенергетског система Горња Дрина“, укупно вриједан 570 милиона КМ. За њега ће у периоду 2024-2026. година бити издвојено 375 милиона КМ.

Слиједи пројекат Изградња хидоелектране Дабар у који ће бити уложено 328 милиона КМ. Укупна вриједност овог пројекта износи 661 милион КМ.

За пројекат Изградње хидроелектрана на ријеци Бистрици (Б-1, Б-2а и Б-3) од 2024-2026. године биће уложено 177 милиона КМ. Укупна вриједност пројекта је 287 милиона КМ.

Укупна вриједност улагања у пројекте из области транспорта износи 1,2 милијарде КМ, а највриједнији пројекат за који ће од 2024-2026. године бити уложено око 500 милиона КМ односе се на Изградњу мреже аутопутева-дионица Брчко-Вукосавље. Планирано је и финансирање, пројектовање и изградња аутопута Бијељина-Рача. Укупна вриједност овог пројекта је 258 милиона КМ.

Укупна вриједност пројеката у области здравства износи 740 милиона КМ, а у периоду од 2024-2026. године планирана су улагања 337 милиона КМ. Највећи износ улагања 96,3 милиона КМ у периоду 2024-2026. планиран је по пројекту Изградња и опремање новог објекта ЈЗУ Болница Требиње. Укупна вриједност пројекта је 128,5 милиона КМ.

Програмом јавних инвестиција обухваћено је и финансирање по пројектима Финансирање политике програмског развоја здравства БиХ- ДПФ 1 за који је у периоду 2024-2026. планирано уложити 72,2 милиона КМ, као и Пројекат унапређења здравственог система у БиХ – ХСИП у износу од 56,3 милиона КМ у периоду 2024-2026. година.

Планирана улагања у област пољопривреде у периоду 2024-2026. година износе 67,5 милиона КМ. Финансијски најзахтјевнији је Пројекат отпорности и конкурентности сектора пољопривреде чија је укупна вриједност 60 милиона КМ.

Укупна вриједност пројеката у оквиру одјељка заштита животне средине износи 102 милиона КМ. Највећи износ улагања у периоду 2024-2026. година је по пројекту Програм интегрисаног –развоја коридора ријеке Саве и Дрине примјеном вишефазног програмског приступа у износу46,8 милиона КМ.

Од приоритетних пројеката без обезбијеђених извора финансирања (посматрајући до 7 најприоритетнијих) у периоду 2024-2026. година финансијски најзахтјевнији пројекти су из енергетике – 942,6 милиона КМ или 39,17 одсто, из области саобраћаја и веза – 509,7 милиона КМ или 21,18%, и здравства – 224,4 милиона КМ или 9,33 одсто.

У израду Приједлога програма јавних инвестиција су укључене и све јединице локалне самоуправе у Републици Српској које су пријавиле укупно 112 пројеката у имплементацији, у која ће у периоду 2024-2026. година бити укупно уложено 68,38 милиона КМ. У овом периоду је кандидовано 328 пројеката без обезбијеђених извора финансирања, чија укупна вриједност је 1,1 милијарду КМ.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о годишњем извјештају спровођења Стратегије развоја предшколског, основног и средњег васпитања и образовања за период 2022-2030. године и задужила је Министарство просвјете и културе да настави са спровођењем активности утврђених Акционим планом за период 2022-2024. године, као и да припреми нови Акциони план за реализацију Стратегије за период 2025 – 2027. година.

У Информацији је наведено да је проценат обухвата дјеце организованим предшколским васпитањем и образовањем узраста од шест мјесеци до поласка у основну школу у радној 2023/24. години 34,7 одсто што је повећање за 4 одсто у односу на радну 2022/23. годину. Реконструисане и адаптиране су учионице у три основне школе за потребе предшколских установа што је такође дало допринос повећању обухвата дјеце предшколским васпитањем и образовањем. Програмом за дјецу у години пред полазак у школу било је обухваћено око 41,40 одсто укупне популације дјеце која су у школској 2023/24. години уписана у први разред.

На основу споразума са Министарством Јавни фонд за дјечију заштиту Републике Српске издвојио је средства за суфинансирање боравка у предшколској установи 132 дјеце којима је утврђен статус дјетета без родитељског старања као и дјеци која имају налаз и мишљење комисије о процјени потреба и усмјеравању дјеце и омладине са сметњама у развоју. Реализован је и пројекат „Да то сам ја“ са циљем раног учења и укључивања дјеце Рома у предшколске установе и основне школе.

Усвојен је Програм мјера за јачање безбједности и спречавања насиља у основним и средњим школама и ђачким домовима.

Ученицима основних школа доступно је 35 дигитализованих садржаја од којих је седам нових објављено у току претходне школске године.

Министарство просвјете и културе је у протеклом периоду испоручило 250 лаптопа за средње школе за потребе вођења електронске педагошке документације – еДневника, 475 лаптопа и 475 пројектора за подручна одјељења основних школа за потребе вођења електронске педагошке документације – еДневника и реализацију наставних и ваннаставних активности у школама, 2.370 рачунара за нове кабинете информатике у свим средњим школама.

Имплементиран је еУпис ученика у први разред основне школе, а креирана су и Упутства за наставнике за употребу еДневник апликације и Оффице 365 алата.

На иницијативу Министарства просвјете и културе усвојене су измјене Закона о доприносима и Закона о порезу на доходак. Наведеним измјенама, кроз повећање обухвата ученика који практичну наставу похађају код послодавца, значајно ће се мотивисати послодавци за сарадњу са средњим стручним и техничким школама и унаприједити практична настава код послодавца.

У примјени су нови наставни планови и програми за укупно 106 занимања у 14 струка, а у 2023. години одобрени су наставни програми за четврти разред средњих стручних и техничких школа, те за трећи разред за занимања у струци Култура и умјетност, као и за занимања златар, оптичар и часовничар у струци Остале дјелатности.

Одобрени су наставни планови и програми за огледна занимања која су уписана у актуелној школској години и то: техничар за роботику, ЦНЦ оператери, стоматолошки техничар. Уз сагласност министра Министарства унутрашњих послова донесен је наставни план и програм за средњу школу унутрашњих послова.

У току 2023. године Привредна комора је обучила, односно сертификовала 71 ментора у 38 предузећа који су дужни да пружају подршку ученику који похађа практичну наставу код послодавца, а успостављена је сарадња између 55 средњих стручних и средњих стручних и техничких школа и 1021 привредног субјекта, односно предузетника, код којих практичну наставу похађа око 4.500 ученика.

У сарадњи са Заводом за запошљавање школама су достављене информације које су потребне за упознавање ученика о стању на тржишту рада, као и друге информације значајне при избору занимања, намијењена за примјену у завршним разредима основних и средњих школа. У поступку је доношење Упутства о начину рада, активностима и саставу Тима за каријерно вођење и савјетовање у средњој школи.

Влада Српске донијела је Одлуку о одобравању средстава за социјално збрињавање радника, у износу од 423.976,06 КМ за потпуну и дјелимичну уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и осигурање од незапослености за 119 радника из 19 предузећа, који су процесом стечаја или ликвидације предузећа остали без запослења.

Средства ће се дозначити:

1) Фонду ПИО Републике Српске у износу од 415.080,00 КМ, од чега је износ од 131.893,03 КМ предвиђен за дјелимичну уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 45 радника предузећа Центар за медицинска истраживања и развој здравствене заштите д.о.о. из Бања Луке, а износ од 129.906,29 КМ предвиђен за уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 30 радника два предузећа: ЈП Радио и телевизија Источно Сарајево из Источног Сарајева и ЗЗ „Пелагићево“ п.о. из Пелагићева. Износ од 153.280,68 КМ предвиђен је за уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 17 радника из 14 предузећа који су се пријавили на Јавни позив Фонда ПИО Републике Српске, отворен до 31.12.2023. године, у складу са Рјешењем Владе Републике Српске, број: 04/1-012-2-175/23 од 18. јануара 2023. године („Службени гласник Републике Српске“, број 9/23), а који са уплатом наведених средстава стичу услове за старосну пензију.

2) ЈУ „Завод за запошљавање Републике Српске“ у износу од 8.896,06 КМ, за уплату доприноса за осигурање од незапослености за 27 радника два предузећа: ЈЗУ “Апотека“ из Билеће и А.Д. „Нова творница пречистача“ из Рогатице.

​Влада Републике Српске донијела је Уредбу о дјелатностима за чије обављање не постоји обавеза евидентирања промета преко електронског фискалног уређаја. Полазећи од техничких и функционалних карактеристика електронских фискалних уређаја и специфичности одређене дјелатности, дјелатности за чије обављање не постоји обавеза евидентирања промета преко електронског фискалног уређаја су:

1) ваздухопловни превоз путника, у дијелу који се односи на међународни саобраћај,

2) пружање банкарских услуга и услуга осигурања, осим дјелатности мјењачница,

3) дјелатности адвоката који су чланови Адвокатске коморе Републике Српске,

4) дјелатности коцкања и клађења, које су већ обухваћене Рачунарским системом

Министарства финансија и на тај начин се евидентира њихов промет и врши надзор,

5) дјелатности вјерских организација,

6) продаја пољопривредних производа произведених на сопственим породичним пољопривредним газдинствима директно крајњем потрошачу у производним објектима сеоских и породичних газдинстава, те продаја сопствених пољопривредних производа на тезгама на тржницама, на тезгама ван тржница и отвореним просторима.

Ослобађања у уредби се односе само за оне дјелатности код којих је начин њиховог обављања специфичан, те је веома тешко провести евидентирање путем нових фискалних уређаја, што не значи да у овом областима не постоји обавеза издавања рачуна дефинисаних материјалним прописима и евидентирања свих прихода у пореском смислу.

Влада се упознала са Информацијом о реализацији пројекта за конкурентну и иновативну домаћу економију ЕУ4Бусинесс Рецоверy у 2023. години.

Циљ пројекта је подршка развоју приватног сектора у БиХ и ублажавање негативних ефеката ЦОВИД-19 у металном и дрвном сектору, производњи текстила, одјеће, коже и обуће те пољопривреди и руралном развоју. У реализацији пројектних активности учествовале су релевантне институције Републике Српске у координацији Министарства за европске интеграције и међународну сарадњу. До сада је одобрен 171 пројекат од чега су апликанти из Републике Српске реализовали 66 (39 одсто). Укупна вриједност реализованих пројеката из Републике Српске је 7.928.098,00 евра од чега 5.406.041,00 евра грант средстава.

Влада Српске упознала се и са Информацијом о реализацији програма територијалне сарадње у 2023. години. Програми европске територијалне сарадње су расположиви земљама чланицама и земљама у процесу приступања ЕУ, а ради се о програмима прекограничне, транснационалне и међурегионалне сарадње. Учешће републичких институција у раду оперативних структура је ограничено и за сада учествујемо само у програмима прекограничне сарадње.

Потребно је укључење и у програме транснационалне и међурегионалне сарадње што је и предложено у закључку који ће бити достављен и институцијама на нивоу БиХ. Укључењем републичких институција у структуре ових програма могуће је повећати апсорпцију средстава из фондова ЕУ за апликанте из Републике Српске и обезбиједити подршку за републичке институције.