Република Српска и Србија улажу огромне напоре како би резолуција о Сребреници у Генералној скупштини Уједињених нација била одбачена.

Предсједник Србије Александар Вучић у Њујорку разговоре наставља са представницима држава чланица Уједињених нација. Успјехом сматра и њихову уздржаност. С тим су сагласни и аналитичари. Вучић је разговарао и генералним секретаром УН-а Антониом Гутересом.

Међу 193 државе које имају право гласа у Генералној скупштини УН су и 84 афричке и земље латиноамеричке и карипске групе. Са више од половине тих земаља, предсједник Србије већ је у Њујорку разговарао. На ред су дошли и представници Азије и пацифичких земаља.

– Када нешто урадите, онда „велики“ почну да пријете и притискају и који су били против и све знају, све разумију, пређу уздржане. Важно је да имамо више уздржаних гласова и против, него за. Ако то успијемо, иако смо формално изгубили, то би био херојски политички успјех – рекао је Вучић.

Какав год да буде исход, истиче предсједница Скупштине Србије Ана Брнабић, цијениће се борба и храброст коју су Србија и њен предсједник показали. Резолуција о Сребреници наметање је, истиче, најтеже моралне, политичке и правне квалификације за Србију и српски народ и томе се Србија мора супротставити.

– Апеловаћемо на све слободарске земље да нам се у овоме прикључе, јер је доста да намећете агенду као велики и силни супротну процедури саме те БиХ, супоротну Дејтонском споразуму, Уставу БиХ, без консултација у Предсједништву те земље, без конуслтација у региону, без консултација у УН – нагласила је Брнабићева.

Отпор Београда на покушаје да се доведе у питање положај српског народа сигурно ће дати резултат независно од исхода гласања, сматра каријерни дипломата Зоран Миливојевић. Потврдиће да Србија има значајан међународни положај.

– Сама чињеница да Србија пружа отпор, да то наилази на нека разумијевања, да ће ту сасавим сигурно бити гласова против и оних уздржаних, већ значи успјех и Србије и српске политике у одбрани државних и националних интереса и мислим да је то суштина – каже Миливојевић.

На значај састанака са представницима земаља које одлучују у Њујорку, указао је и посланик у Скупштини Србије Милован Дрецун. Резолуција ако буде изгласана никако неће водити помирењу, циљ је, каже, да се српски народ прикаже као злочиначки.

– Већини човјечанства је јасно да се није догодио геноцид и да се ради о политичком виђењу тих догађаја у Сребреници са одређеним намјерама, питање је да ли ће та већина бити спремна да каже „не, није се десио геноцид“ – каже Дрецун.

Резолуција о Сребреници, ако буде усвојена, неће имати обавезујући карактер, поготово не за српске историчаре, тврди историчар Милош Ковић. Али, требало би да пробуди српски народ да изгубе посљедњу илузију како нас види политички Запад и да у складу са тим доносимо своје одлуке.

– И на овом примјеру види се да је за нас подршка Русије и Кине круцијална. То је поука – истиче Ковић.

Обавезујућа или не, намјера спонзора резолуције, сматрају стручњаци, јесте отварање питања Дејтонског споразума и да се будућа политика и политичко стање у БиХ усмјери у правцу ревизије овог споразума у складу са његовим духом, а не словом.