Професор Ненад Кецмановић рекао је да иако постоји уврежена претпоставка да ће резолуција о Сребреници бити изгласана у Генералној скупштини УН, он спада у оптимисте који вјерују да неће.

Охрабрује га што, како је навео, очигледно не постоји сигурност на другој страни да ће изгласавање резолуције ићи глатко, навевши као примјер то што је више пута одлаган термин гласања и то што је било измена текста резолуције, како би иницијатори привукли још неке земље да гласају.

– То охрабрује, указује да се ствари за другу страну непредвиђено одвијају – рекао је Кецмановић за Тањуг и објаснио да чак и ако резолуција буде изгласана са неком тесном већином, то би представљало пирову победу за САД, које Кецмановић види као државу која стоји иза покушаја доношења резолуције.

Додао је да би таква ситуација и за Србију била донекле повољна, јер би показала да је на страни Србије врло значајан број земаља и оцењује да постоји велики број земаља које би се определиле за Србију, али из различитих разлога немају снаге да то кажу.

– Рачунајући на то, било би можда најбоље, кад би могло и ако би могло да се изведе, да се у претходној расправи пре гласања прогура тајно гласање. У случају тајног гласања сигуран сам да би велики број неутралних био против резолуције – рекао је Кецмановић.

Додао је да је цијела прича која прати резолуцију постала прворазредни политички догађај ширег значаја него што је Србија, односно, како наводи, да је постала нека врста глобалног одмјеравања снага.

Кецмановић сматра да би за САД пораз у гласању, или чак и релативно танак успех, био велики шамар, односно да би то био врло јасан и експлицитан показатељ опадања америчке моћи.

– А то је за ову америчку администрацију јако лоше. Избори (амерички предсједнички) су на прагу, на јесен. То би за њих био велики неуспјех, јер би то онда ишло на образ актуелне владе, Бајденове администрације – указао је Кецмановић.

Говорећи о дипломатској офанзиви коју је Србија повела у борби против доношења резолуције у протеклом периоду, Кецмановић истиче значај дипломатије и да се увијек мора покушати борити на тај начин, навевши као пример што је дио држава повукао признање тзв. Косова као резултат српске дипломатске акције.

– Уколико иницијатори резолуције процјене да она неће проћи или да неће проћи на задовољавајући начин, они ће се побринути да буде повучена – сматра Кецмановић.

Када је ријеч о приједлогу који долази из Црне Горе, да би требало усвојити и резолуцију о геноциду у Јасеновцу, Кецмановић то види као покушај Црне Горе да оперу своју нечисту савјест.

Што се самог Јасеновца тиче, Кецмановић сматра да би покретање приче око доношења резолуције о Јасеновцу подсетило да нису само усташе одговорне за тај злочин, већ и да су све вријеме иза њих стајали Нијемци.

– Ми треба без зазора, без обзира на добру економску сарадњу, те ствари да отворимо. Тим прије што се сада Њемачка појављује као један од иницијатора (резолуције о Сребреници) – оцијенио је Кецмановић.

Сматра да је постојање јединства међу Србима у оваквим кризним ситуацијама изузетно важно и да поручује да треба збити редове, како унутар Србије, тако и унутар Републике Српске, јер, како каже, сви који су против Србије играју на карту подјеле међу Србима.

Оцијенио је договор предсједника Србије Александра Вучића и предсједника Републике Српске Милорада Додика да Србија и Српска заједно обиљежавају велике датуме из националне прошлости као добар и додаје да ако неки народ на Балкану не оскудјева у жртвама, то су Срби.

– Можемо да се с правом назовемо најстрадалнијим народом, не само на Балкану, можда и шире – закључио је Кецмановић.