Народна скупштина Републике Српске усвојила је данас документ „Протест против кршења Општег оквирног споразума за мир у БиХ и општег међународног права“, којим се упућује формални протест као одговор на радње предузете у оквиру неформалне групе држава „међурегионалног језгра“ која је Генералној скупштини УН доставила коначни нацрт резолуције УН о Сребреници.

За документ је гласало свих 65 присутних посланика.

Овај формални протест првенствено се односи на Хрватску, као и на Њемачку, Француску, Велику Британију и САД, те на друге земље које су учествовале у спонзорисању или коспонзорисању резолуције.

Садржај документа објављујемо у цијелости:

Поштованим представницима БиХ, Републике Хрватске и Републике Србије – странама уговорницама Општег оквирног споразума за мир у БиХ /Уговорнице.

Уваженим представницима Француске, Њемачке, Руске Федерације, Велике Британије и САД – свједоцима Општег оквирног споразума за мир у БиХ /државе свједоци.

Поштованим представницима Руанде, Италије, Албаније, Чилеа, Финске, Ирске, Јордана, Лихтенштајна, Малезије, Холандије, Новог Зеланда, Словеније, Турске, Сјеверне Македоније, Канаде, Аустрије, Литваније, Шведске, Вануатуа, Луксембурга, Пољске и Естоније /остале земље.

У својству уговорне стране Општег оквирног споразума за мир у БиХ, а у складу са одредбама члана 60. Бечке конвенције о праву међународних уговора из 1969. године /Бечка конвенција/ и члана 70. Устава Републике Српске, Република Српска, коју представља Народна скупштина, усваја:

ПРОТЕСТ ПРОТИВ КРШЕЊА ОПШТЕГ ОКВИРНОГ СПОРАЗУМА ЗА МИР У БиХ И ОПШТЕГ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА

1. Народна скупштина Републике Српске упућује формални протест као одговор на радње предузете у оквиру неформалне групе држава „међурегионалног језгра“ која је Генералној скупштини УН доставила коначни Нацрт резолуције УН о геноциду у Сребреници.

Овај формални протест првенствено се односи на Хрватску /Уговорницу/, као и на Њемачку, Француску, Велику Британију и САД /државе свједоци/, као и друге земље које су учествовале у спонзорисању или коспонзорисању резолуције УН о геноциду у Сребреници, процесу који је у супротности са принципима општег међународног права, посебно у супротности са Општим оквирним споразумом за мир у БиХ и његовим Анексом четири.

2. Анекс четири у члану 5 став 2 тачка ц. и став 3 тачка а. прописује да ће Предсједништво настојати да све одлуке усвоји консензусом; те да је Предсједништво БиХ овлашћено за вођење спољне политике БиХ.

Супротно одредбама Анекса четири, коначни Нацрт резолуције УН о геноциду у Сребреници сачињен је и достављен Генералној скупштини УН без учешћа или одобрења Предсједништва БиХ и без икаквог консензуса унутар БиХ.

3. Општи оквирни споразум за мир у БиХ и сви његови анекси представљају опште међународно право. Предмет његовог регулисања се тиче мира и међународног мира. Ријеч је мултилатералном мировном уговору са бројним земљама свједоцима. Додатно, Савјет безбједности УН је одиграо кључну улогу у интернационализацији Општег оквирног споразума за мир у БиХ и његовом увођењу у корпус општег међународног права и то путем прецедентне Резолуције 1031 /1995/, која је формално подржала Споразум, као и накнадним резолуцијама и активном укључивању у његову имплементацију.

Анексом четири Општег оквирног споразума за мир у БиХ уводи се Устав БиХ и суштински регулише најосетљивије питање у сваком мировном споразуму: подјела власти у постконфликтном друштву. Успостављањем оквира за подјелу власти, овај Анекс служи као камен темељац и мира и државности у БиХ, чинећи га незаобилазним за постизање циља или сврхе Споразума у цјелини. Као такав, Анекс четири уводи међународноправно ограничење овлашћења других органа који представљају БиХ.

4. Општи оквирни споразум за мир у БиХ и сви његови анекси дјелују erga omnes. Поступање супротно одредбама Анекса четири представља повреду уговорних обавеза од стране Хрватске; обавеза из општег међународног права и фидуцијарних дужности земаља свједока; и обавеза из општег међународног права осталих земаља.

5. Bona fides начело уведено у члану 26. Бечке конвенције обавезује уговорне стране да испуњавају своје обавезе у доброј вери и да се уздржавају од радњи које подривају уговорене циљеве и сврху уговора. Као Уговорница, Хрватска је дужна поштовати установљену подјелу власти у БиХ и надлежности Предсједништва. Доктрина немогућности извршења не може се примијенити у конкретном случају на страни Уговорнице.
6. Заједно са обавезама које произилазе из општег међународног права, државе свједоци крше своје фидуцијарне дужности када нарушавају одредбе Општег оквирног споразума за мир у БиХ.

У настојањима успостављања моралног и етички прихватљивог опхођења и принципа добре управе, универзално су важећи основни фидуцијарни принципи који укључују однос повјерења, лојалности и одговорности. Иако се примена ових принципа може разликовати у зависности од правног оквира и контекста, они задржавају истовјетну суштину у међународном праву. Државе свједоци, у својој улози фидуцијара, имају дужност да подржавају стандарде моралног и етичког опхођења, да спречавају сукобе и да служе интересима свих Уговорница непристрасно, без икакве дискриминације или фаворизовања. На тај начин државе свједоци испуњавају своју фидуцијарну дужност и спрјечавају злоупотребу моћи те промовишу принципе доброг управљања. Најзад, најважнија дужност држава свједока је да подстичу изградњу мира и помирење која се описаним активностима крши.

7. Остале земље се не могу опозвати правило пацта тертиис из члана 34. Бечке конвенције како би избјегле обавезу поштовања одредби Општег оквирног споразума за мир у БиХ. Према општем међународном праву, принцип да трећа држава не може бити везана уговором између других држава се не сматра перемпторном нормом. И у теорији и у пракси познати су изузеци од правила пацта тертиис. Између осталих, уговори који успостављају међународне пловне путеве, као што је Панамски канал, као и уговори који демилитаризују одређена подручја, као што је Уговор о Аландским острвима изузети су од важења правила пацта тертиис. Слично њима, уговори који успостављају заједничке режиме за морске или копнене територије, као што је Уговор о Антарктику, и мировни споразуми, као што је Општи оквирни споразум за мир у БиХ, такође су признати као изузеци од овог правила.

У контексту високо интернационализованог мировног процеса који је претходио закључивању Општег оквирног споразума за мир у БиХ, у који су били укључени различити универзални и регионални субјекти као што су комисије, Контакт група, мировне конференције, УН и њени органи и агенције, сматра се да су Уговорнице добиле одговарајућа овлашћења да регулишу питања Споразума на начин да он има ерга омнес дејства. Наведено имплицира да је претпоставка надлежности Уговорница да дјелују у општем интересу призната од стране свих трећих држава, изузев оних које су се изричито томе противиле.

8. Из члана 38. Бечке конвенције произилазе и друге врсте међународноправних обавеза Уговорнице, држава свједока и осталих земаља.

9. Сврха Општег оквирног споразума за мир у БиХ је нарушена оспореним активностима Уговорнице, држава свједока и осталих земаља, што је произвело конкретне, дестабилизујуће ефекте по регионалну безбједност и деликатну равнотежу подјеле власти из Споразума .

10. У свјетлу описаних тешких кршења, Република Српска захтијева хитну обуставу наведених радњи и враћање у релевантне међународноправне оквире као и поштовању уговорних обавеза. Такође, тражимо да Уговорница, државе свједоци и остале земље дају званичан одговор са образложењем мјера које ће бити предузете да се ова ситуација исправи, као и да се спријече будућа кршења.

11. Непоступање према овој протестној ноти и непредузимање корективних радњи изузеће Републику Српску од праксе заобилажења Предсједништва и било каквог ефекта резолуције о геноциду у Сребреници.

Такође, неуспјех у рјешавању ове протестне ноте може довести Републику Српску у ситуацију да тражи рјешење путем међународноправних механизама за мирно рјешавање спорова, укључујући, али не ограничавајући се на арбитражу, међународне парнице, суспензију или поништење Споразума, самоопредјељење итд.

12. Верујемо да ће се Уговорница, државе свједоци и остале земље односити према овом питању са озбиљношћу коју заслужује и брзо дјеловати како би подржали принципе међународног права.

13. Народна скупштина Републике Српске ову протестну ноту просљеђује српском члану Предсједништва БиХ Жељки Цвијановић на знање и даље поступање