НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

На интернет страници Музеја могу се пријавити сазнања о жртвама Јасеновца

26/08/2021

Директор Музеја жртава геноцида у Београду Дејан Ристић јуче је, поводом 80 година од успостављања система концентрационог логора смрти Јасеновац, позвао све који имају сазнања о жртвама да то пријаве тако што ће попунити формулар.

 

жртавe геноцида

жртавe геноцида

 

Формулар је доступан на насловној страници Музеја.

Ристић је у Народној библиотеци Србије у Београду, гдје је Музеј жртава геноцида организовао скуп „Када прошлост проговори – Јасеновац, осамдесет година касније“, истакао да Музеј и даље врши идентификацију жртава Другог свјетског рата на исти начин као и Меморијални центар Јад Вашем у Јерусалиму и друге релевантне свјетске институције.

– Добијамо велики број тих формулара свакодневно и бескрајно смо захвални свим нашим суграђанима и сународницима, јер нам то омогућује да много брже и ефикасније попуњавамо базу и коригујемо је. На тај начин ћемо сви заједно очувати достојанствено сјећање на све наше страдалнике – рекао је Ристић.

Он је истакао да је данас тужан дан, када је прије 80 година успостављен систем концентрационог логора смрти у Јасеновцу, у оквиру Независне Државе Хрватске, као најмонструозније и најбруталније стратиште у цијелој Европи током Другог свјетског рата.

Тим поводом, како је навео, Музеј жртава геноцида и Удружење логораша Јасеновца приредили су данас у Народној библиотеци Србије сусрет са преживјелим заточеницима тог логора смрти, на којем су своја свједочења о заточеништву у Јасеновцу изнијели Гордана Радојичић, Славко Милановић и Милинко Чекић.

– Ми у Музеју жртава геноцида сматрали смо да на овај дан не треба да говоре историчари, да не треба нико да тумачи, појашњава, вреднује, већ да треба да омогућимо да прошлост проговори аутентичним гласом и свједочењима преживјелих – рекао је Ристић.

Он је истакао да је преживјелих заточеника Јасеновца све мање и мање како вријеме пролази и због тога су њихова свједочанства још драгоценија.

– Замолили смо их да то учине пред јавношћу и да њих троје као представници страдалног српског народа у Јасеновцу по ко зна који пут проговоре и саопште своја трагична, аутентична свједочанства о ономе што су лично доживјели и, на сву срећу, преживјели. Стога је ово дан када прошлост проговара и када ми историчари треба да будемо у другом плану – рекао је Ристић.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести