Уставни суд Републике Српске је на данашњој сједници донио одлуку да не прихвати иницијативу за оцјену уставности члана 1. Закона о стварним правима, утврђујући да Република Српска у складу са одредбом из члана 68. тачка 6. Устава Републике Српске има надлежност да на својој територији – поред осталог – уређује својинске и облигационе односе.

Како су навели у одлуци, правни основ за доношење оспореног закона био је предмет оцјене у смислу усаглашености Устава Републике Српске са Уставом Босне и Херцеговине, када је утврђено да је Републици Српској дато овлашћење да уређује, између осталог, имовинске и облигационе односе и да се ова одредба пажљиво придржава међудејства подјеле надлежности између институција Босне и Херцеговине и ентитета, те да је у сагласности са Уставом Босне и Херцеговине (Друга дјелимична одлука у предмету број У-5/98).

„Уставни суд је данас у предмету број У-36/24 донио одлуку да не прихвати иницијативу за оцјену уставности члана 1. Закона о стварним правима, утврђујући да Република Српска у складу са одредбом из члана 68. тачка 6. Устава Републике Српске има надлежност да на својој територији – поред осталог – уређује својинске и облигационе односе, односно да је правни основ за доношење оспореног закона био предмет оцјене у смислу усаглашености Устава Републике Српске са Уставом Босне и Херцеговине, када је утврђено да је Републици Српској дато овлашћење да уређује, између осталог, имовинске и облигационе односе и да се ова одредба пажљиво придржава међудејства подјеле надлежности између институција Босне и Херцеговине и ентитета, те да је у сагласности са Уставом Босне и Херцеговине (Друга дјелимична одлука у предмету број У-5/98)“, саопштено је из Уставног суда Републике Српске.

У Бањалуци је данас одржана 313. сједница Уставног суда Републике Српске на којој је овај Суд одлучивао, у складу са својим Уставом и законом утврђеним надлежностима, о сагласности прописа и општих аката са Уставом, односно о сагласности прописа и општих аката са законима Републике Српске.