Злочиначка војно-полицијска акција „Олуја“ била је дио геноцидног плана о нестанку Срба из Хрватске, који траје од почетка прошлог вијека, а обиљежавање тужне годишњице је и опомена да се чува Република Српска, изјавио је замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац.

Кошарац је рекао је да је „Олија“ била циљано етничко чишћење српског народа, највеће у Европи од Другог свјетског рата.

Он је истакао немјерљив значај иницијативе предсједника Милорада Додика и Александра Вучића да Република Српска и Србија заједно обиљежавају годишњицу једног од најстрашнијих датума у историји Срба.

– Немамо право на заборав ради мира и будућности српског народа и наших покољења – навео је Кошарац на Инстаграму поводом 29 година од страдања српског народа у Погрому „Олуја“.

Кошарац је истакао да је та злочиначка акција била дио геноцидног плана о нестанку Срба са простора Хрватске, који траје од почетка прошлог вијека, укључујући Први и Други свјетски рат, геноцид у Јасеновцу, те убиства и прогоне у трагичним догађајима са почетка деведестих година.

– У том звјерству и безумљу убијали су недужне људе, старце, жене. Убијали су нам дјецу. Спалили су српска вјековна огњишта, уништили српске православне цркве, оскрнавили нам гробове – указао је Кошарац.

Он је нагласио да обиљежавање ове тужне годишњице није само чин сјећања, него и опомена да се чува Република Српска која је једини гарант српског опстанка, постојања и слободе на овим просторима.

– Једини гарант да нам се „Олуја“ и други злочини над српским народом неће поновити. Нисмо осветољубив народ и никоме не желимо зло. Вјерујући у Божију правду, у саборности и заједништву се молимо за душе наших страдалника. Нека им је вјечна слава – рекао је Кошарац.

Злочиначка војно-полицијска акција „Олуја“ почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Према подацима „Веритаса“, током „Олује“ из домова је протјерано више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.893 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од чега 1.236 или 65 одсто цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година.