Републике Српска и након 29 година од окончања рата трага за 1.636 несталих бораца и цивила међу којима је више од 300 жена и дјеце. Код манастира Светог Николе на Озрену обиљежен је Дан несталих и погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Супруг Радушке Павловић погинуо је на озренском ратишту, а кости 20-годишњег сина Слађана до данас није пронашла.

Павловићева каже да је све мање наде да ће пронаћи његово тијело, да је својевремено дала и ДНК, али да још нема резултата.

– Све имам неку наду. Када овдје дођем као да ћу га наћи жива, тако ме вуче – навела је Павловићева.

Институт за тражење несталих лица БиХ од 2008. године идентификовао је тек 62 посмртна остатка Срба, зато је кључно да Република Српска преузме процес проналажења и идентификације, наглашавају представици организација проистеклих из Одбрамбено-отаджбинског рата.

– Ми данас у Спомен костурници имамо 570 тијела која нису идентификована, а за која добијамо увјеравања из Међународне комисије за нестала лица да се она не могу идентификовати – рекла је Исидора Граорац, предсједница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.

Виктор Нуждић, вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица је напоменуо да су породице несталих истовремено свјесне да проток времена ради своје, да је свака година битна, да је прошло већ превише времена за тражење несталих.

– Поред свега евидентно је да ту постоје проблеми и да се српске жртве не третирају на адекватан начин и оно што је битно рећи такође јесте да се, нажалост, и процес тражења несталих не може посматрати ван процеса процесуирања ратних злочина – напоменуо је Нуждић.

Српски народ платио је велику цијену за слободу и то не треба да се заборави, рекао је државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Ђорђе Тодоров.

– Срби су увијек само бранили своје своју земљу, кућу, слободу. Никада нисмо били ксенофобни, мрзили и отимали од других, али данас опет покушавају да ревидирају историјске чињенице и нама који смо најстрадалнији народ у овом дијелу Европе ставе жиг и биљег геноцидности – изјавио је Тодоров.

Он је навео да је Дан несталих и погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске посвећен сјећању на храбре људе који су се борили и нису дали на своје домове и породицу, будућност у једном од најтежих периода српске историје током одбрамбено -патриотске борбе, током које је било много тешкоћа и патњи.

Изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић рекао је да је процес тражења несталих потребно вратити на ниво Српске.

– Морамо учинити све да вратимо ту надлежност, коју су са нивоа Републике Српске одузели странци. У супротном, ово ће се одужити и никада се неће сазнати за трагедију коју су доживјеле ове породице. Нажалост, послије толико година, нисмо успјели да идентификујемо и пронађемо наше нестале и борце и цивиле, међу којима су и жене и дјеца – рекао је Томић.

Он је нагласио да је све то због тога што се одређене дужности преузимају на ниво БиХ, па у току једне године буде пронађено једно или ниједно лице.

Колико је током деведесетих Озрен био стратиште најбоље показује слика суморних села.

– Сви смо ми једним дијелом одговорни зашто је то тако, али мени је срце пуно туге када пролазим и видим на десетине празних српских села празних, запаљених, без иједног становника – изјавио је Петковић.

Он се нада да ће злочинце стићи правда и да ће бити праведно кажњени.

Вијенац и цвијеће положени су и на гроб најмлађег страдалог борца Војске Републике Српске, Споменка Гостића.